Да ли ће свемирски катапулт моћи да лансира сателите у орбиту, знаће се до краја године

Када су космички пројекти у питању, процес од идеје до реализације траје јако дуго, али се баш због тога о њима прича гласније када се приближе крају. Како наводи гост Јутарњег програма, популаризатор астрономије, Бранко Симоновић, идеја о лансирању објеката коришћењем кинетичке енергије није нова.

„Пођимо од Жила Верна који је то разрадио у фантастичном смислу, а у практичном смислу било је ту и раније покушаја и замисли. Ипак, ова конкретна ствар, 'SpinLaunch' је као компанија настао 2014. године, и развио прво пробно, огледно, релативно мало, постројење, да би већ 2017. започета градња овог великог чуда од 33 метра“, наводи Симоновић.

У питању је челична вакуум комора од неких хиљаду тона, а 2025. ће бити изграђена још једна, вертикална од сто метара. Овај лансирни систем ради на принципу центрифуге. Из средишног дела се извлачи ваздух како би се смањио отпор, затим се окреће великом брзином, а када постигне критичну брзину од 8.000 километара на час, избацује терет кроз вертикални отвор, објашњава гост Јутарњег програма.

„Крајем октобра 2021. био је први пробни лет, али је био сведен на свега 20 процената максималне снаге. Био је успешан, само је био крајње скроман. Плотун је одлетео на неких 3.000 километара. У међувремену су добили и средства од Насе, која је пронашла интерес у томе и очекује се да крајем ове године то буде и коначно тестирано“, напомиње Симоновић.

Овим системом ће се лансирати искључиво терет и то у ниску Земљину орбиту. С обзиром на то да је оптерећење приликом лансирања неких 10.000 Ге, људи овако неће моћи да путују у свемир, већ само терет до 500 килограма, али и то значајно смањује трошкове лансирања.

„Суштина јесте у томе да се са овим постигне довољно велика брзина и довољно велика висина, са које би се онда додатним ракетним моторима надоместило оно што је неопходно да би се сателит поставио у орбиту око Земље. У сваком случају, фактор цене у односу на конвенционално слање ракетама са течним горивом је преко 20 пута“, истиче Бранко Симоновић.

Међутим, треба имати у виду да иако идеја делује релативно једноставно, мораће да се савлада још много техничко-технолошких проблема.