13. Европска ноћ истраживача у Србији – Улице под светлом науке

Највећа научна забава у Европи одржаће се истовремено у више од 25 земаља, а очекује се да ће се научној авантури широм континента придружити више од милион посетилаца.

Након две године које су учиниле да и ова манифестацију буде одржана у складу са противпандемијским мерама, наука ове јесени поново излази на улице, а научне истраживачице и истраживачи заузеће и бројне тргове, установе културе, паркове, као и низ других јавних места.

Због тога ће главна тема ове године управо бити „улична наука“, а сва дешавања биће организована потпуно бесплатно за ширу публику свих узраста.

У циљу промоције науке и приближавања научно-истраживачког рада посетиоцима свих узраста, Европској ноћи истраживача и ове године придружиће се и наша земља.

Научни програм биће организован у следећим градовима: Београд, Ниш, Kрагујевац, Инђија, Пирот, Панчево, Чачак, Горњи Милановац, Kрушевац, Трстеник, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Лесковац, Рановац, Kикинда, Шабац, Петровац на Млави, Неготин, Зајечар, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Свилајнац, Деспотовац и Рековац.

Један од тематских фокуса ове године биће нераскидиве везе науке и уметности, са акцентом на бројне начине који упућују на то да је врло често и сама наука једна од врста уметности.

„Ми тврдимо да су исте вештине кључне за каријеру истраживача, а такође и неопходне у уметности“, наводи др Тања Аднађевић, руководитељка сектора за програмске активности Центра за промоцију науке и координаторка пројекта ReFocusArt.

„И уметници и истраживачи теже да виде свет на нове начине, а када успеју у тим подухватима, шира јавност стиче нову перспективу и нова сазнања. Оба су заснована на процесу који може довести до подстицања употребе креативности и критичког мишљења, и преиспитивања света око нас. Вештине, као што су креативност, решавање проблема и критичко мишљење биће од суштинског значаја за носиоце данашњих генерација“, каже она.

Кроз активности пројекта SciencesCool, научници ће се трудити да укажу на значај науке за свакодневни живот и кроз комбинацију забаве и науке разбију бројне предрасуде о истраживачком послу.

„Наша основна идеја је да се наука илуструје као мотор који покреће друштво, показујући како се научно истраживање преноси из лабораторије на готове производе које се користи у свакодневном животу и истичући важност истраживања у борби друштва против бројних препрека у савременом свету“, сматра др Биљана Шљукић Паунковић, ванредна професорка Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду и координаторка овог пројекта.

„У посебном фокусу биће климатске промене и заштита животне средине. Посебно ћемо нагласити улогу науке у развоју постојећих и нових обновљивих извора енергије, на путу ка остваривању 'зелених' градова и превазилажењу питања климатских промена“, закључује.

Програм у градовима

Нишлије ће уживати у причама о настанку свиле, њеној природној, али и вештачкој производњи, моћи ће да открију како је развој науке утицао на развој апстрактне уметности, а најмлађи љубитељи позоришта упустиће се у истраживање позоришног света Зоне Замфирове.

Пирот се спрема да, уз малу помоћ науке, открије тајне надалеко чувених пиротских ћилима, али и ништа мање чувених пиротских гастрономских специјалитета.

Заљубљеници у науку из Трстеника биће у прилици да открију шта се све дешава нашем организму током боравка у свемиру и како астронаути чувају своје здравље да би се безбедно вратили из узбудљивих мисија.

Kрушевљани ће, пак, бити у прилици да закораче у историјски времеплов и упусте се у истраживање планете и живота на њој, кроз различите историјске периоде.

Лесковац се убрзано припрема за целокупну Недељу истраживача, са бројним активностима у сусрет викенду, а радозналце свих узраста очекују отворена врата факултета и научних лабораторија.

Kрагујевац ће такође ући у истраживачку седмицу кроз низ интерактивних радионица које носе назив „Истраживач у комшилуку“, а током целе недеље деца ће моћи да се упознају са теоријама летења кроз демонстрације параглајдинга или пак да савладају брејкденс фигуре уз помоћ најразличитијих закона науке.

Након испитивања терена 2019. године уз прве научне кораке, овогодишња Европска ноћи истраживача први пут ће бити одржана као целовечерње дружење и у Пријепољу, Новој Вароши и Прибоју.

Најразноврснији програм и ове године се припрема у Београду, где ће Европска ноћ истраживача бити одржана први пут кроз чак три вечери - 30. септембра, 1. и 3. октобра.

У петак вече на неколико локација у центру града поново ће бити одржан узбудљиви Лов на благо, док ће своја врата широм отворити лабораторија Факултета за физичку хемију и приредити бројне занимљиве експерименте, са мноштвом корисних савета и радионица за прављење чигри или љигаваца.

Научни клуб ЦПН-а угостиће будуће музичарке и музичаре на радионици о расплесаним жицама и музичкој науци која покреће ове инструменте.

Љубитељи уметности моћи ће да крену у вођене шетње кроз град траговима мурала или сецесије, док ће у Студентском парку посетиоци бити у прилици да открију несвакидашњи стреет арт кроз римски кварт.

Прво октобарско вече научнице и научници провешће у Силосима, на Дорћолу, где ће се све од 16 до 20 часова са научним правилима поигравати бројни циркузанти. Овај јединствени ЦиркусЛаб биће праћен низом радионица (хула-хоп, ход по жици...), као и дружењем са бројним звездама науке.

Трећег октобра у Југословенском драмском позоришту публику очекује прави музичко-научни спектакл, концерт популарног двојца ЛП Дуо и вече посвећено несвакидашњој, квантној музици.

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2022" који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Kири.

Пројекат ReFocusArt (Road to Friday of Science and Art), чији је координатор Центар за промоцију науке, организује Европску ноћ истраживача у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институтом од националног значаја за Републику Србију, Природно-математичким факултетом из Ниша и Заводом за заштиту споменика културе Kрагујевац.

Пројекат SciencesCool (Science on the move - from lab to streets&school) координише Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, а партнер на пројекту је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.