Небо над Аустралијом мало је другачије – пожари су оставили траг

Пожари су прогутали преко 5,8 милиона хектара живота и били су толико жестоки да су формирали сопствене временске системе, укључујући олује са грмљавином прожете димом (пирокумулонимбус) које су трајале данима. Измаглица која је настала услед дима угушила је читаве градове, изазвала много здравствених проблема међу становницима овог континента, а далеке глечере обојила у сиву боју.

Истраживачи су пратили како је део спаљене биомасе допринео највећем стратосферском загревању у последње три деценије и упропастио озонску рупу на Антарктику.

Комбинујући сателитске податке који су настали при посматрању аеросола на површини у компјутерским моделима, статистичарка Универзитета у Ексетеру, Лили Дамани Пеарс и њене колеге успели су да открију и проуче дим док је лебдео високо у атмосферу наше планете.

Како истраживачи објашњавају, ови системи и њихови вртлози су „пумпали" дим на изузетно велике висине, при чему су сунчеви зраци загревали тамне честице које су ишле ка већим висинама.

Први вртлог, откривен 31. децембра 2019, достигао је висину од 16 километара, други 12. јануара 2020 .године, перјаница дима која се попела до 35 километара у стратосферу и тамо остала око два месеца.

Током овог периода нагло је скочила вредност температуре у стратосфери за 0,7 степени Целзијусових. Та вредност повишених средњих вредности температура стратосфере задржала је своје вредности око четири месеца.

„Овај догађај за последицу имао је највећи температурни скок у Земљиној стратосфери од ерупције вулкана Пинатубо 1991. године", рекла је Лили Дамани.

Док се површина планете охладила за око пола степена Целзијусових захваљујући дифузним облацима честица који блокирају сунчеву светлост, апсорпција инфрацрвеног зрачења честицама у стратосфери је изазвала значајно загревање тог слоја атмосфере.

Познато је да аеросоли из вулкана који се испуштају у атмосферу услед оваквих ерупција такође уништавају озонски омотач, а недавне студије су показале да то могу да ураде и честице из шумских пожара.

Хемијске реакције које се одвијају на површини честица дима троше молекуле озона. Тако су истраживачи мапирали вертикалну дистрибуцију озона на јужној хемисфери 2020. године и пронашли више доказа о уништеним зонама озона.

Ово је допринело повећању Антарктичке озонское рупе која је примећена 2020.године.

Ново истраживање је открило како су ове промене изазване димом такође утицале на температуре јачањем поларног вртлога. То је довело до необично хладног пролећа јужне хемисфере 2020.

Неке од честица дима плитале су површинама океана и мора, подстичући прекомерно храњење и размножавање планктона, који су створили зелене скраме по површинама океана.