Шта смо видели на фотографијама које је забележио свемирски телескоп „Џејмс Веб“

Америчка свемирска агенција НАСА наставља да објављује нове снимке далеког космоса које је забележио свемирски телескоп „Џејмс Веб“. Да ли је узбуђење научника оправдано објашњава астроном Бранко Симоновић.

Низ фотографија које је Наса објавила намењене су јавности, али оне иза себе крију дубок научни смисао и значење, напомиње Бранко Симоновић, звездар и популаризатор астрономије, гост Јутарњег програма.

Фотографија која је међу првима објављена представља део једне огромне маглине на јужном небу која се зове маглина Ета Карине или Маглина у крми.

„То је једно развејано јато и могу се приметити звездородни делови. Дакле, места где настају звезде. Предност 'Џејмс Вебовог' телескопа је у томе што он снима у доминантном инфрацрвеном делу спектра. Ово је снимано и у блиском и у средњем домену, тако да се виде и оне звезде које иначе нисмо у могућности да видимо. И овде сваки детаљ за себе говори јако много“, наглашава звездар.

Друга слика на којој је представљен „Стефанов квинтет“. Једна галаксија забележена на снимку не припада тој групи и удаљава се брзином од 800 километара у секунди и она је 40 милиона светлосних година удаљена.

„Оно што је занимљиво је динамика која се запажа у детаљима. Ти филаменти гаса који су последица гравитационих примских деловања, примских таласа, а не термалних таласа. Још једна важна ствар на овим сликама су и позадинске тачкице, што су заправо такође галаксије које су веома удаљене“, додаје Симоновић.

Ове фотографије су састављене од више од хиљаду засебних снимака, напомиње гост Јутарњег програма.

Објављена је и фотографија једне планетарне маглине која се зове Јужни прстен и налази се у сазвежђу Једро. У овом случају звезда је на крају свог живота која плиновито, с времена на време, избацује део своје материје, гас и прашину. Ту је уочљиво постојање неколико концентричних структура које омогућавају да хронолошки пратимо еволуцију звезде.

Мисија телескопа „Џејмс Веб“ покрива читав спектар тема. Једна четвртина времена свемирског телескопа ће бити посвећена истраживању атмосфера вансоларних планета којих за сада има око пет-шест хиљада потврђених, у потрази за маркерима живота.

Такође, напомиње Симоновић, и на Земљи се припрема читав низ моћних телескопа који ће се прикључити истраживањима.

„У том погледу нас чека веома светла будућност. Многе ствари ће бити потврђене или одбачене, али као што је познато, када затворите једна врата, отворе се нова, тако да ко зна шта нас све очекује“, закључује Бранко Симоновић.