Непозната врста кристала пронађена у метеориту који је пао у Русији

Дана 15. фебруара 2013, астероид пречника 18 метара и тежине 11.000 тона ушао је у Земљину атмосферу брзином од око 66.950 километара на сат.

На срећу, метеор је експлодирао око 23,3 километра изнад града Чељабинска на југу Русије, засувши околно подручје ситним метеоритима и избегавши колосалан директан судар са површином земље.

Стручњаци су тада означили овај догађај као упозорење на опасности које астероиди представљају за нашу планету.

Експлозија метеора у Чељабинску била је највећа експлозија те врсте која се догодила у Земљиној атмосфери од догађаја у Тунгуској 1908. Експлодирала је снагом 30 пута већом од атомске бомбе која је потресла Хирошиму, наводи америчка Свемирска агенција НАСА.

На забележеним видео-снимцима догађаја види се како свемирска стена експлодира у бљештавој светлости која је накратко била светлија од Сунца, пре него што се чуо снажан звучни удар који је разбио стакла, оштетио зграде и повредио око 1.200 људи у граду, према подацима које је пренео портал Live Scence и Space.

У новој студији, истраживачи су анализирали неке од сићушних фрагмената свемирског камена који су остали након експлозије метеора, познате као метеоритска прашина. Нормално, метеори производе малу количину прашине док сагоревају, али сићушна зрнца су изгубљена за научнике јер су или сувише мала да би их пронашла, разбацана ветром, падају у воду или су контаминирана материјалима са земље.

Међутим, након што је метеор у Чељабинску експлодирао, велика количина метеорске прашине задржала се у атмосфери више од четири дана пре него што је на крају пала на површину Земље, како наводи Наса.

И на срећу, слојеви снега који су пали непосредно пре и после догађаја заробили су и сачували неке узорке прашине све док научници нису успели да их пронађу.

Истраживачи су открили нове врсте кристала током испитивања прашине под стандардним микроскопом.

Једна од ових сићушних структура, која је била тек толико велика да се види под микроскопом, на срећу се нашла у центру једног од узорака када је један члан тима провирио кроз окулар. Да је била негде другде, тим би то вероватно превидео, преноси портал Sky News.

Након анализе прашине снажнијим електронским микроскопом, истраживачи су пронашли много више ових кристала и испитали их много детаљније.

Међутим, чак и тада, „проналажење кристала помоћу електронског микроскопа било је прилично изазовно због њихове величине“, написали су истраживачи у свом раду, који је објављен у The European Phisical Journal Plus.

Нови кристали су долазили у два различита облика: Квази-сферичне, или „скоро сферичне“, шкољке и шестоугаоне шипке, од којих су обе биле „јединствених морфолошких особина“, написали су истраживачи у студији.

Даља анализа помоћу рендгенских зрака открила је да су кристали направљени од слојева графита – облика угљеника насталог од преклапајућих листова атома, који се обично користе у оловкама – који окружују централни нанокластер у срцу кристала.

Истраживачи претпостављају да су највероватнији кандидати за ове нанокластере бакминстерфулерен (C60), кугла у облику кавеза од атома угљеника, или полихексациклооктадекан (C18H12), молекул направљен од угљеника и водоника.

Тим сумња да су се кристали формирали у условима високе температуре и високог притиска насталим распадањем метеора, иако је тачан механизам још увек нејасан. Научници се надају да ће у будућности пронаћи друге узорке метеоритске прашине из других свемирских стена како би видели да ли су ови кристали уобичајени нуспроизвод распада метеора или су јединствени за експлозију метеора у Чељабинску.