Старчевачка култура наставља да импресионира, пре 8.000 година припитомили пчеле

Ископавање на археолошком налазишту на траси ауто-пута Рума – Шабац у атару села Кленак једно је од највећих у историји српске археологије. Досадашња истраживања показала су да су на том простору живели људи у готово свим епохама.

Нови ауто-пут, открио је део прошлости. На локалитету Аџине њиве Брајково 2, пронађени су бројни предмети, гробнице, остаци спаљених кућа. За осам месеци, прекопано је и истражено готово пет хектара.

Испод плодних ораница у атару Кленка, пронађени су делови кошница које припадају старчевачкој култури. То говори да је Срем пре 8.000 година био колевка пчеларства.

„Ово нам указује да су већ тада почели да припитомљавају пчеле. Осталих налаза је толико, да када дођете у онај стадијум да не можете да издвајате. Из Античког доба то су те оловне иконе подунавског коњаника, и наравно ти налази из бакарног доба које указује на ритуално похрањене лобање“, објашњава др Мирослав Кочић са Арехолошког института.

Налазиште на траси ауто-пута неделеко од реке Саве показало је да су се ту хиљадама година, континуирано смењивале различите културе.

„Уствари се налазимо усред једног економског комплекса, који је уствари служио за прераду житарица и за њихово чување и складиштење. У исто време, на истом овом месту само много раније су становали Винчанци на истом месту имамо остатке њихових кућа које су биле распоређене тик једна уз другу. Читав овај круг је ограђен заиста моћним, широким дубоким винчанским одбрамбеним системом који нам указује да тај период није био баш тако миран“, истиче др Драган Милановић са Археолошког института у Београду.

О историјском богатству у атару сремског села сведочи и пронађено оружје, оруђе, новац и различите фигуре. Део предмета биће изложен у румском Завичајном музеју.

„У првим нашим радовима, проналажење неког средњовековног насеља. Ми до сада у Србији немамо много таквих истражених насеља. Поготово на оваквом обиму, тих неких сеоских насеља. Оно што је занимљиво да су те неке објекте који су коришћени у неке примарнке сврхе чувања хране и депоновања предмета касније искоришћене за сузбијање болести, зато што смо нашли животиње које нису касапљене“, наводи Урош Николић из Завичајног музеја у Руми.

Археолошко налазиште је веће него што се у почетку мислило. Тренутно се истражује део који ће прекрити пут. План је да овај локалитет буде доступан и туристима.