Ове године имаћемо и помрачење Месеца и супермесец

Иако је овога пута пун месец био ујутру када је свануло па није могао да се види, већ синоћ је могао да се види велики део Месечевог диска као што ћемо и вечерас моћи да уживамо у сјају Месечевог диска који одбија Сунчеве зраке.

Ђошовић објашњава да пун месец астрономима смета у њиховом посматрању свемира, јер осветљава део неба и ту није могуће посматрати било које друге објекте.

„Ми увек чекамо тренутак младог месеца како бисмо могли да посматрамо небо“, навео је астроном.

Месец се у свом пуном сјају на небу појави на сваких 29,5 дана, па се тако може десити да се то догоди два пута у календарском месецу.

Месечева орбита није кружна, већ то растојање варира, а 13. јула ове године растојање ће бити минимално. Тада ће се Земљин сателит наћи у најближој тачки од наше планете, а такође ће бити и пун.

„Његов диск ће бити највећи на ноћном небу ове године и тај феномен се зове супермесец. Оно што је нама астрономима значајније десиће се 13. маја, а то је помрачење Месеца које ће се видети са једне Земљине половине“, истиче Ђошовић.

Упркос увреженом мишљењу да су помрачења Месеца честа, у ствари су помрачења Сунца чешћа. Разлог томе је што се помрачења Месеца могу видети са много веће површине Земље, док у случају Сунца то се види само са уског дела Земље.

„Тако је у Србији само у Суботици могло да се потпуно види помрачење Сунца 1999. године, а после тога дуго времена код нас није могуће видети тоталитет, већ само делимична помрачења“, наводи астроном.