Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ стигао на своје одредиште

Потисницима уграђеним на свемирски телескоп требало је пет минута рада да би стигли до такозване друге Лагранжове тачке, или Ел-два, где ће у сваком тренутку имати поглед на скоро половину неба.

„Један корак смо ближе откривању мистерија Универзума. И једва чекам да видим 'Вебове' прве снимке свемира овог лета!“, рекао је администратор Насе, Бил Нелсон, у саопштењу.

Телескоп ће бити у линији са Земљом док се креће око Сунца, а захваљујужи штитнику његова осетљива опрема ће бити заштићена од јаке светлости и топлоте.

Да би џиновски сунцобран пружио ефикасну заштиту, потребно му је да Сунце, Земља и Месец буду у истој равни, а да хладна страна ради на минус 225 Целзијуса.

Испаљивање потисника, познато као орбитално сагоревање, био је трећи такав маневар откако је Веб лансиран на ракети Ариана 5 25. децембра.

Уво је унапред било планирано, јер да је „Веб“ добио превише потиска од ракете, не би могао да се окрене и врати назад на Земљу, а своју оптику би изложио Сунцу и тако је прегрејао и уништио.

Због тога је одлучено да се мало смањи домет испаљивања из ракете и да се користе сопствени потисници телескопа да се надокнади разлика.

Хало орбита

Док Хабл кружи око Земље, „Веб“ ће орбитирати у области свемира познатој као Лагранжова тачка, где ће гравитационо привлачење Сунца и Земље бити уравнотежено центрифугалном силом ротационог система.

Објекат у једној од ових пет тачака, који је први теоријски објаснио италијанско-француски математичар Жозеф-Луј Лагранж, остаће стабилан и неће пасти у гравитациони бунар Сунца и Земље, захваљујући само малој количини горива за прилагођавање.

„Веб“ неће стати тачно на тачку Ел-два, већ ће је обилазити у „ореолу“ на удаљености сличној између Земље и Месеца, завршавајући циклус сваких шест месеци.

Ово ће омогућити да телескоп остане термички стабилан и да производи енергију из својих соларних панела.

Претходне мисије на тачку Ел-два укључују опсерваторије Хершел и Планк Европске свемирске агенције и Насину сонду за микроталасну анизотропију Вилкинсон.

„Вебов“ положај ће такође омогућити континуирану комуникацију са Земљом преко мреже дубоког свемира – три велике антене у Аустралији, Шпанији и Калифорнији.

Следећи кораци укључују поравнавање оптике телескопа и калибрацију његових научних инструмената. Очекује се да ће прве слике послати у јуну или јулу.