Да ли је магла или смог, знаћете по боји и мирису

Захваљујући групи стручњака из Републичког хидрометеоролошког завода, која је успела вештачким путем да растерају маглу, те 1984. године, Зимске олимпијске игре у Сарајеву почеле су на време.

„Ми смо имали и срећу да 6. и 7. фебруара, дакле, у та два-три одлучујућа дана кад највећи број учесника и пратилаца Олимпијских игара долази у Сарајево, велики број широкотрупних авиона и тако даље. Ми смо били сведоци тако густе магле, познате као она 'сарајевска магла'. У горњим деловима Сарајева тих дана није радио саобраћај, нико није могао да верује да ће аеродром бити оспособљен“, сећа се Драган Милошевић физикохемичар.

Магла није само невоља на путевима, у авионском превозу може да изазове велике проблеме.

„Одлуку у датом тренутку када су детектовани услови смањене видљивости који су пријављени пилоту од стране контроле летења, доноси пилот, да ли ће слетети. Наравно, пилот мора бити сертификован за слетање у условима смањене видљивости, да сам ваздухоплов поседује опрему и наравно, аеродром на који слеће“, објашњава Милош Сентов, шеф смене Аеродрома „Никола Тесла“.

Пацијентима који болују од плућних и хроничних болести стручњаци саветују да без преке потребе не излазе по магловитом времену, а да уколико баш морају, носе заштитну маску.

„Магла није иста у сеоским и градским срединама. У граду када се магла помеша са хемијским једињењима настаје смог. Таква врста аерозагађења свакако не прија плућним болесницима, пре свега, они су један од фактора и ризика за настанак опструктивних болести плућа и карцином плућа“, напомиње др Михаило Стјепановић, директор пулмологије Клиничког центра Србије.

Метеоролози кажу да се магла јавља кад су ниске температуре и висока влажност ваздуха, због чега је карактеристична за ноћне и јутарње сате, током јесени и зиме. Ипак, у Београду годишње нема много магловитих дана. Углавном је реч о смогу.

„Главна разлика је у боји, зато што је права магла потпуно бела, снежно бела и онда када кроз њу пролази сунце онда је скоро заслепљујуће бела. Док у случају смога увек постоји боја, нека жућкаста, зеленкаста боја, зато што је смог у ствари, такође кондензована вода. Врло мале капи кондензоване воде у којима је растворено загађење. И друга важна разлика је мирис. Зато што магла не би требало да има мирис, јер је од чисте воде“, истиче проф. др Владимир Ђурђевић, климатолог.

У Београду је јутрос било магле, а квалитет ваздуха оцењен је као прихватљив, што значи да негативне ефекте по здравље могу осетити деца, стари и особе са обољењима срца и плућа.