Виминацијум је оставио трага у материјалној и духовној народној традицији

Многа света и култна места повезана су са античким локалитетима, а њихов утицај се преноси и на народну традицију и материјално и духовно. У зидовима манастира Рукумије препознаје се антички материјал који вероватно потиче са оближњег Виминацијума, а посебно га украшава стела са ликом медузе.

Манастир је више пута рушен и обнављан.

„Рукумија је по предању задужбина Светог краља Милутина, а по народном је везан за Свету мученицу Јелицу која није канонизована, али се овде поштује као светитељка“, наводи јеромонах Симеон Станчевич, старешина и духовник манастира Рукумија.

„Оно што је занимљиво јесте да је за ову сполију медузе везана легенда забележена у народној поезији која подразумева управо причу о тој сестри Јелици и о њеној трагичној смрти. Она је живела са двојицом браће, велепоседника. Један од њих, Павле, када се оженио, не знамо како се звала, али она је била завидна на љубав коју браћа исказују према сестри и почела је да јој смешта различите неприлике, до те мере да је жртвовала чак и сопствено дете, не би ли њу окривила. Казна за Јелицу је била да су је растргли коњи“, објашњава др Јелена Анђелковић Грашар, научни сарадник Арехолошког института у Београду.

Пошто на кротеријама ове сполије постоје два коњаника, додаје археолошкиња, а глава медузе се налази између две голубице које углавном симболизују мучеништво, народ је спонтано, верујући у култ Јелице, почео да препознају њу у лику медузе.

„Тако је медуза у овом смислу добила једну потпуно нову функцију и ново значење“, напомиње др Јелена Анђелковић Грашар.

Испреплетеност легенди и народних предања очувана је до данас. Врло често носе заједничке мотиве и симболе. Симбол медузе, који је био карактеристичан у античко доба, уткан је и у легенде са ових простора. И на фасади манастира Нимник се могу препознати камени блокови са рушевина Виминацијума.