Археолози открили древну маску обојену људском крвљу

Археолози су први пут открили маску када су током деведесетих година прошлог века ископавали гробницу једног од вођа племства. Маска, обојена црвеним пигментом, била је постављена на одвојену лобању мушкарца старог 40 до 50 година. Остатак скелета, пронађен у близини, био је окренут наопачке и такође офарбан у црвено. У гробу су откривена још четири скелета, од којих су два постављена као табло који изгледа представља бабицу и жену која рађа. Ископано је и више од тоне гробних прилога, међу којима су и многи предмети од легуре злата.

Мистерија црвеног пигмента

У време открића, научници су идентификовали црвени пигмент као минерал цинабарит, који је због своје јаркоцрвене боје коришћен у многим културама. Али нису знали како се густа боја задржала на маски хиљаду година. „У време открића, научници су идентификовали црвени пигмент као минерал цинабарит, који је због своје јаркоцрвене боје коришћен у многим културама. Ипак, нису могли да утврде како се густа боја задржала на маски хиљаду година. Које везивно средство је било тако делотворно у црвеној боји – остало је мистерија", изјавили су аутори нове студије.

Тим предвођен хемичарком Универзитета у Оксфорду Елизабет Пиреш идентификовао је протеине, укључујући шест пронађених у људској крви, као и друге који вероватно потичу из јаја мошусне патке.

Тај налаз, као и начин на који је скелет постављен – обрнуто, крај две младе жене које су у положају породиље и бабице – указује да су тиме желели поновно рођење покојног вође, сматра тим.

Трансформација у божанство

Култура Сикана постојала је од 8. до 14. века, пре успона царства Инка. На свом врхунцу, између 900. и 1050. године, њени представници су градили монументалне храмове, стварали сложено украшене златне предмете и контролисали трговачке путеве који су досезали до садашњег горњег Амазона, јужне Колумбије и северног Чилеа.

Истраживачи не могу да тврде да протеини дефинитивно потичу из људске крви или да су намерно умешани у боју, али мисле да је крв вероватно коришћена као представа животне силе.

Као доказ своје теорије наводе налазе ранијих истраживања која су открила да су представници културе Сикан приносили људске жртве користећи методу засецања врата и груди да би максимално повећали крварење.

Коауторка студије Лусијана да Коста Карвало, археолог са Универзитета Оксфорд, каже да шпански колонијални документи описују предколумбијска веровања према којима су припаднике друштвене елите рађале звезде или јаја и који су се потпуно разликовали од обичних људи.

„Ти митови такође говоре о томе како се ови племићи након смрти трансформишу у митска божанства или моћне претке које би требало обожавати", каже Карвалова. „Мислимо да је употреба људске крви као везива продужетак верске догме коју је елита Сикана пропагирала како би постигла трансформацију у деификоване претке."

Научници планирају да истраже да ли и друге погребне маске из културе Сикан садрже трагове крви, што би помогло да се открије да ли је та пракса била намењена само за сахране великаша. Лусијана да Коста Карвало мисли да би из крви могли да извуку и генетичке информације.