У основи игре је креативност

Игра је неопходна целом животињском свету. Посматрајући животиње, уочавамо да већина почиње да се игра предметима који им се дају (лопте, коцке...); коњи воле да плешу, пси један другог да ваљају по земљи. Етолошка истраживања обухватају понашања животиња и човека у њиховим природним стаништима; сигнале и стимулације за одређене навике (потребу за храном, пићем, парењем...), корисност одређеног понашања у успешном расту и размножавању (бројни млади сисари троше доста времена и енергије у игри). Многи сисари проходају чим се роде (козе, овце, јелени...), док је некима потребно време да проходају и прогледају (мачке, пси, људи).

По етолошкој дефиницији, игра је добровољна и спонтана активност која је повезана са уживањем и задовољством. Познато је да се 80 одсто сисара игра. Играње је установљено и код неких птица, гмизаваца, па чак и риба. Ако се посматра из еволуционог аспекта, сисари, са људима на челу, представљају групу која се највише игра. За њима иду птице (суседна грана еволуције), које су потребу за игром наследиле од гмизаваца, међу којима се већина не игра. У том случају закључујемо да је потреба за игром повезана са степеном интелигенције. Игра није карактеристика само младунчади, многе одрасле јединке имају потребу да се играју целог живота.

За игру је потребно слободно време, кад је јединка сита, обезбеђена стаништем; током играња се троши енергија, мождане активности су високо окупиране, мозак реагује рефлексним радњама на нове изазове, метаболичке активности су усмерене ка трошењу екстраенергије, те исцрпљене јединке нису заинтересоване за игру. Током игре јединке свакако повећавају своја сазнања и могућности за преживљавање, чиме природна селекција даје предност оним креативнијима.

У основи игре је креативност, чиме се она разликује од осталих животних активности. Животиње током игре истражују нове начине употребе објеката из своје околине, чиме проширују своја сазнања о њима. Игра понекад укључује и облике агресивног понашања, посебно код младих предатора, чиме се они припремају за животне активности у лову и борби.

Истраживања можданих активности експерименталних пацова налазе да се током игре луче супстанце сличне шећерима, које изазивају осећај задовољства. Поменуте супстанце се највише луче када се пацови играју у групи. Игра ублажава хијерархијске односе у неким популацијама, јер даје могућност мање доминантним јединкама да оборе на земљу оне доминантније. У мозгу експерименталних пацова уочен је повишени ниво деривата БДНФ, за који се сматра да је есенцијалан за раст и одржавање неурона. Ниво БДНФ-а је такође био повећан у свим приликама у којима су пацови истраживали нове ситуације.

Људи се играју највише – фамилија хоминида (hominidae), којој припадају људи и човеколики мајмуни, има најдужи период одрастања и највише времена посвећује игри. Током игре млади се уче животним способностима, осамостаљују се и граде социјалне односе са својом групом.