Неолитска уметност Винче чека боље музејске дане

Људи у неолиту имали су веште руке. Ручно су правили посуђе за свакодну употребу и свечане прилике. Живели су од пољопривреде и сточарства. Све то можете да видите на десној обали Дунава на археолошком локалитету Бело брдо у Винчи.

Овде леже остаци највећег праисторијског насеља, једног од најзначајнијих неолитских локалитета у Европи. Звучи сјајно, јесте сјајно, али упркос томе што истраживања трају дуже од века и што је овај локалитет историјски изузетно значајан, није му лако прићи.

„Ми смо изложили део експоната са последњих ископавања. Ископавања у Винчи су започета још 1908. године и са прекидима трају ево до данашњих дана. Све што је ископано у првој половини неолита, све оно што је ископао наш професор Милоје Васић се налази у Народном музеју, један део на Филозофском факултету у овкиру археолошке збирке, а овде на налазишту је изложен материјал са ових последњих ископавања од '78 па до данас“, објашњава Драган Јанковић, археолог и кустос Музеја града Београда на налазишту Бело брдо у Винчи.

Нису само степенице импровизоване него и сам музеј. Налазиште упркос свему годишње посети 10.000 туриста.

„Сви се изненаде том егзактношћу археологије као науке. То је једно, а друго, они овде откривају све те предсрасуде које смо ми имали према људима из праисторије. Некако кроз цело школовање се мало пажње посвећивало праисторији, поготово овом делу праисторије. Тако да већина људи долази са пуно предрасуда о том времену и то је једно велико изненађење кад открију податке, истинске податке о том времену. Где се схвати да ти наши сјајни преци нису били неки примитивни људи, него су имали јаку културу живљења“, додаје Јанковић.

Налазиште није занимљиво само туристима. Корисно је и студентима, који овде долазе на праксу.

„Отварамо нови део локалитета који до сада није истраживан. Скидамо вегетацију тренутно, а планови су нам да наредна два месеца ископавамо некрополу из периода средњег века, тачније 13. века, а и испод тога наилазимо на праисторијске слојеве“, наводи археолог Кристина Пенезић.

„Ми сваким ископовањем допуњујемо количину података о том времену. Тако да ми трагамо за подацима који нам помажу да реконструишемо време. Свака та кампања доноси нове податке што нама сада заиста омогућава да сазнамо много више о том времену и људима и да разумнемо људе из тог времена“, напомиње Драган Јанковић, археолог и кустос налазишта Бело брдо у Винчи.

Свако ко посети ово налазиште може да осети креативност неолитске културе и прошири знање из школских дана. Вреди се мало помучити, јер прави музеј, а ваљда и бољи прилаз добиће за коју годину. Тако су им, барем, обећали надлежни.