Да ли је Винча била први европски град

Археолошко налазиште Бело брдо захвата површину од 25 хектара са остацима вероватно технолошки најразвијеније неолитске цивилизације Европе која је процват доживела у периоду од 5300. до 4500. године пре нове ере.

Његови становници су шили коштаном иглом, ткали на разбојима, носили огрлице од шкољки, шминкали се цинабаритом, бријали се вулканским стаклом.

„Винчанци су још у неолиту почели да се баве металургијом, што је признато и у међународним научним круговима и потврђује да је технолошки то била најнапреднија култура тог времена“, наглашава Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда на археолошком налазишту у Винчи.

Налазиште је отворено за посете, а Музеј града Београда је у једном од монтажних објеката на самом локалитету приредио изложбу која је доступна посетиоцима, а поново су покренута и заштитна ископавања. Такође, припремају се и пројекти за санацију клизишта у Винчи за које је амбасада Сједињених Држава најавила донацију од 475.000 долара.

Налазиште би требало да се прогласи капиталним пројектом од изузетног значаја и, како се предвиђа, у наредним годинама ту ће бити уложено око три милиона евра.

„Влада Републике Србије је 2018. године усвојила Просторни план посебне намене којим је отворен пут да се раде пројекти. Пројекат за санацију клизишта је урађен. Треба да се ради пројекат зграде музеја и археолошког парка. Да се ураде инфраструктурни пројекти – пристаниште и обалоутврда. Средства постоје, а најпре предстоји израда пројеката и пројектне документације“, објашњава кустос.

Култура живљења слична данашњој

Винчанци су имали јако развијену културу живљења и становања, по чему су надмашили многе касније културе. Живели су у кућама које су имале изолацију. Куће су малтерисане глином, песком и плевом, што је по дефиницији малтер, али и изузетна термоизолација, наглашава Јанковић.

„Данас се у најразвијенијим земљама света најскупље куће, такозване еко-куће, праве на исти начин и са истим материјалима“, наглашава Јанковић.

У кућама нису имали огњишта већ пећи, као и намештај. Исхрана им је била слична оној коју нутриционисти данас препоручују, јер су већ имали домаће животиње и култивисане житарице. Нису имали кромпир и кукуруз, али су за разлику од нас користили богатство јестивих намирница из природе.

Носили су одећу која је по дизајну била слична данашњој – дводелне комплете, модне детаље који су популарни и данас.

„Имамо једну фигурину на којој је представљена дама која седи и недвосмислено се види да има кратку сукњу изнад колена, а чак се виде и чарапе до колена. Ако се томе придода и накит који је рађен од медитеранских шкољки, значи да су и њихове даме изгледале слично данашњим. Чак су се и шминкале“, додаје гост Јутарњег програма.

Винчанци нису ратовали и нису имали елиту

Каже се и да су Винчанци били најсрећнији јер су хиљаду година живели без ратова, насиља, искоришћавања туђег рада, дакле у најмирнијем периоду цивилизације, које је и римски песник Овидије звао „златним периодом човечанства“.

„У то време нема трагова организованог насиља. Има једино трагова индивидуалног насиља и нема трагова социјалног раслојавања. Зато су се људи у античко доба, измучени сталним ратовима, са сетом сећали неких времена када људи нису ратовали“, наводи Драган Јанковић.

Доказ за податак да није било социјалног раслојавања археолози налазе у чињеници да су у неолиту сви становали у лепим и једнообразним кућама. Сви имају исто посуђе и покућство, тако да нигде није уочен било какав траг социјалних разлика.

Налази такође сведоче и да су куће биле прилагођене за живот једне породице. Нема назнака да је заједно живело више генерација већ да је, изгледа, свако дете када довољно одрасте, заснивало своју породицу и за њега се градила нова кућа.