Откривени древни вируси стари 15.000 година у отопљеним тибетанским ледницима

Попут почетка неког хорор филма, древна створења израњају из дубина пермафроста који се топи – од невероватно очуване изумрле мегафауне, попут вунастог носорога, до 40.000 година старих остатака џиновског вука и бактерија старих преко 750.000 година.

Што је још невероватније, нису сви мртви. Вековима стара маховина успела је да оживи у топлини лабораторије. Такође, живи су били и сићушни округли црви стари 42.000 година.

Овај задивљујући поглед на организме из давне прошлости Земље открива нам историју древних екосистема, укључујући и детаље околине у којој су постојали. Међутим, топљење леда изазива забринутост јер се у њему налазе и вируси који се можда враћају да би нас поново прогањали,преноси портал Сајенс алерт.

„Отапање леда неће довести само до ослобађања тих древних, архивираних микроба и вируса, већ ће их у будућности пустити у наше окружење“, пишу истраживачи у новој студији, којом је руководио микробиолог Ђи Пинг Шонг са државног Универзитета у Охају.

Захваљујући новим метагеномским техникама и новим методама за одржавање стерилних узорака језгра леда, истраживачи покушавају боље да разумеју шта ту тачно лежи скривено.

У новом истраживању тим је успео да идентификује читав низ јединствених вируса старих 15.000 година из ледене капе Галаја на Тибетанској висоравни и стекне увид у то како функционишу.

„Ови ледници су настајали постепено, а заједно са прашином и гасовима, много, много вируса се такође таложило у том леду“, наглашава Шонг.

Ови микроби потенцијално представљају све оне који су се у то време налазили у атмосфери, наводе истраживачи у свом раду.

Претходне студије показале су да су овакве микробне заједнице у корелацији са променама у концентрацији прашине и јона у атмосфери, а такође могу указивати и на климатске и еколошке услове у то време.

У оквиру ових замрзнутих записа древних времена, на 6,7 километара надморске висине у Кини, истраживачи су открили да 28 од 33 вируса које су идентификовали никада раније нису виђени.

„То су вируси који би успевали у екстремним окружењима“, наводи микробиолог Метју Саливан.

Упоређујући њихове генетске секвенце са базом података познатих вируса, тим је открио да су најзаступљенији вируси у оба узорка били бактериофаги који могу да заразе Methylobacterium – бактерије важне за метански циклус у леду.

Највише су били повезани са вирусима који су пронађени у сојевима Methylobacterium у стаништима биљака и из тла – у складу са претходним извештајем да главни извор прашине залеђен на Галији вероватно потиче из тла.

„Ови смрзнути вируси вероватно потичу из тла или биљака и олакшавају абсорпсцију хранљивих састојака својим домаћинима“, закључио је тим.

Иако овај новооткривени спектар древних вируса изазива нелагоду усред пандемије, највећа опасност не лежи у њима, већ у ономе што ослобађа лед који се топи – огромне резерве метана и угљеника. Међутим, јасно је и да нам овај лед пружа увид у прошле промене животне средине, као и еволуцију вируса.

„Знамо врло мало о вирусима и микробима у овим екстремним окружењима и о томе шта се тамо заправо налази“, напомиње геолог Лони Томпсон, који примећује да још немамо одговоре на многа важна питања.

„Како бактерије и вируси реагују на климатске промене? Шта се дешава када пређемо из леденог доба у топло време као што смо сада?“, каже Томпсон.

Закључак је да још много тога треба да буде истражено.