Земља на сваких 27,5 милиона година има разоран „откуцај срца“, а узрок се не зна

Током задњих 260 милиона година Земљом су ходали и изумрли диносауруси, суперконтинент Пангеа се раздвојио на континенте које имамо данас, а људи су брзо и неповратно променили свет у коме живимо.

Када се направи преглед досадашњих геолошких превирања кроз која је прошла наша планета – укључујући активност вулкана, масовна изумирања, реорганизацију континената и пораст нивоа мора – види се да је ритам промена невероватно спор, али да се појављује на сваких 27 и по милиона година. На нашу срећу, истраживачки тим примећује да имамо на располагању још 20 милиона година до наредног „откуцаја“, пише Сајенс алерт (Science Alert).

„Многи геолози сматрају да се геолошке активности одвијају насумично“, каже Мајкл Рампино, геолог са Универзитета у Њујорку и водећи аутор ове студије.

„Међутим, наше истраживање пружа статистичке доказе о ритмичним циклусима, што би такође значило и да су ове геолошке промене међусобно повезане и нису случајне“.

Шта се збивало са Земљом претходних 260 милиона година

Геолози су анализирали 89 научно датираних геолошких раздобља која су се збила у протеклих 260 милиона година. Нека од тих раздобља су била јако бурна, са преко осам геолошких поремећаја током релативно кратког веменског распона, односно радило се управо о тим разарајућим „откуцајима срца“.

„Обухваћена су раздобља масовних изумирања у мору и на копну, океанске аноксије, ерупције, промене брзине ширења морског дна и реорганизације тектонских плоча. Наше истраживање показује да су се глобални геолошки догађаји већином у корелацији и да се појављују у одређеним циклусима који се појављују на отприлике сваких 27,5 милиона година“, наводе научници у свом приказу истраживања.

Геолози су већ дуже време истраживали могућност постојања геолошких циклуса. Још двадесетих и тридесетих година прошлог века научници су проверавали хипотезу о циклусима који се збивају на сваких 30 милиона година, док су осамдесетих и деведесетих истраживачи анализирали најпоузданије датирана геолошка збивања како би одредили њихов циклус и дошли до закључка да се јављају на свких 26,2 до 30,6 милиона година.

„Овај рад је прилично добар, али заправо мислим да је о овом феномену био бољи рад Милера и Даткевица“, рекао је за Сајенс алерт професор Алан Колинс геолог са Универзитета у Аделаиди.

У поменутом истраживању из 2018. године, два истраживача са Универзитета у Сиднеју, су посматрали карбонске циклусе на Земљи и померање тектонских плоча и такође су дошли до закључка да се ови циклуси понављају на приближно сваких 26 милиона година.

Колинс напомиње и да су аутори у овој последњој студији обрадили многе догађаје који су узрочно-последично повезани, као на пример повезаност аноксије океана и изумирање живог света у морима.

Хронологија је тачна, али јој се не зна узрок

„Изгледа да ови циклуси на сваких 26 до 30 милиона година стварно постоје, али није јасно шта је основни узрок тога!“, закључује професор Колинс.

Неке анализе које је обавио Рампинов тим наводе на закључак да би узрок овим разарајућим „откуцајима срца“ наше планете могао бити удар комета, док је један од научника изнео претпоставку да би кривац за овакве снажне геолошке активности могла бити Планета икс (планета за коју су поједини астрономи тврдили да постоји иза Нептуна).

„Ови циклични импулси тектонских и климатских промена могу бити резултат геофизичких процеса повезаних с динамиком тектонских плоча и земљиног омотача или су можда узроковни астрономским циклусима повезаним с путањом Земље унутар Сунчевог система и галаксије“, наводе научници у новој студији.