Разгледнице - уметност слике и речи

Прва разгледница на свету написана је ћирилицом и послата из редакције српског политичко-сатиричног листа „Змај“ у Бечу 1871. године, на адресу Димитрија Манојловића у Сомбору. Наиме, аутор илустрације био је геодетски официр Петар Манојловић, који је ову разгледницу послао свом стрицу, посредством уредника часописа, нашег песника Јована Јовановића Змаја. Како његов стриц, иначе сомборски адвокат, није знао за илустроване карте, ову је схватио као политички обојену, па ју је синовцу вратио уз речи: „Ја са змајем никаква посла нећу да имам – не прима се!“.

Прве разгледнице биле су истинска ремек-дела. На овим илустративним картама налазила су се омиљена здања београдских фотографа. Поглед на Калемегдан, Народно позориште, Улица краља Милана и Стари двор били су само неки од снимљених кадрова. Рађене су у техници литографије, што је подразумевало додавање боја црно-белом снимку. Ово се сматрало правим занатским умећем. Импресивна колоритна површина верно је осликавала стварност и тако постала привлачна великом броју људи, између осталих, и првом издавачу у нашој земљи.

На углу Поп Лукине улице и Косанчићевог венца, налазила се прва књижара у Србији. Књижара Велимира Валожића је 1895. године објавила прву серију разгледница. Аутор фотографија био је дворски фотограф Милан Јовановић, а њихов илустратор Владислав Тетелбах. На неким од разгледница стајало је „Поздрав из Београда", док је на другима писало „Жели Вам срећну Нову годину књижара Велимира Валожића".

Идуће године, Велимир Валожић издао је још једну серију у којој је, осим Београда, било и 16 разгледница са сликама градова широм Србије. Кроз те разгледнице било је могуће видети најрепрезентативније кутке градова. И не само то, парче тог папира носило је топлу поруку да је неко, удаљен километрима далеко - мислио на вас. У романтичнијим временима, разгледница и пенкало били су неизоставни део сваког путовања. Пенкалом се записивао тренутак, а фотографијом осликавао делић историје. Традиција се наставила и за време ратова, па се захваљујући разгледницама одржавао контакт између војника и њихових породица. Ове илустрације представљале су много више од слике, свака од њих носила је и емотивну поруку за примаоца.

Посматрајући разгледнице из некадашњих времена можемо много сазнати о традицији, култури и обичајима наших предака.

Ако желите да упознате историју архитектуре и урбанизације 19. или 20. века, да погледате шта је красило грађевине и улице познатих адреса у Србији, пратите развој разгледница. Оне сведоче о промени претварања амбијенталних целина друге половине XX века у структуре савременог града.

Разгледнице спајају свет. Тако слике и мисли из Београда стижу и до Торонта. Разгледнице су вредни сувенири сваког места. Поред својеврсног вида рекламе, слањем носе јединствену поруку - намењену вама. Оно што је записано пенкалом време не може да избрише.

Некада се на разгледницу чекало дуже, старије генерације воле да кажу да је у ишчекању била магија преписке. Савремено доба је са собом донело и другачији, бржи вид дописивања са сликом, пенкало смо заменили тастатуром, а папир екраном на додир. Тако размењујемо фотографије уз кратке поруке приликом посете туристичким местима. Виртуелни свет нам нуди и сабирање свих разгледница на једном месту. Једно такво место је интернет-адреса посткросинг, где, након логовања, можете слати неограничен број слика уз поруке широм света.

Разгледнице сведоче о неким давним временима, људима, местима, рукописима, речима и емоцијама, али их данас можемо слати пријатељима - тако ћемо можда постати део неке нове историје разгледница.

среда, 25. децембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње