Мали савети за велики напредак код деце са сметњама у развоју

Постају и они „терапеути аматери“ који у трци од свог посла до дететове предшколске или школске установе, од прегледа психолога, дефектолога, неуролога, психијатра, оториноларинголога до магнетне резонанце, и свакако и алтернативне медицине, готово да немају много времена да буду оно што једино јесу - родитељи.

Ванредно стање сада тражи од родитеља редовно стање. Дефектолози предлажу да искористе ово време и подстичу развој детета усмеравањем пажње, подршком у свакодневним активностима, задовољавањем основних потреба, са циљем достизања највећег нивоа самосталности код детета.

Образовање у кућним условима изискује потребу да усмеравате пажњу детета на задати садржај - образовани програм на телевизији или другу врсту садржаја везану за образовање, упозоравају у хуманитарној организацији Дечје срце.

„Уколико дете има отежану оријентацију, усмеравајте га на садржаје у домаћинству, на машине, апарате и њихову примену. Учите са дететом да употребљава апарате. Будите иновативни, иницирајте да спремате оброке заједно са дететом, усмеравајте га приликом припреме и сервирања оброка“, саветује Сашенка Мирковић, дипломирани дефектолог.

Добро је подстакнути дете да одлаже одећу и обућу при том да то ради на адекватан начин и место. Приликом облачења треба увек покушати укључити дете у процес облачења, колико год оно могло да учествује.

Уколико дете не разликује предњу од задње стране на гардероби или лице од наличја, потребно је обележити предњу страну мајице неком апликацијом или знаком и учити дете да та апликација треба да се види када мајицу обуче.

Исто је и за доње делове гардеробе. Закопчавање дугмића и рајсфершлуса дете ће најбоље научити тако што ће прво облачити лутку. Зато, поново наглашава наша саговорница, играјте се са децом. За кратко време она много тога могу усвојити.

Уколико је дете већ усвојило неке неадекватне или неправилне обрасце понашања, то неће проћи само од себе.

„Када желимо одвићи дете од лоше стечених навика, морамо знати да је процес одвикавања једнако дуг као и период који је био потребан да се ова навика стекне. Свако одвикавање захтева и адекватну компензацију за оно што особи ускраћујемо“, каже наша саговорница.

Својим понашањем треба увек да давати пример детету

Када дете баца играчке, растура их и руши, потребно је бити истрајан у томе да их покупи све, а такође и обећати детету да ће након тога имати своју омиљену активност.

Не треба нудити детету увек све играчке које постоје у кући. Пожељно је склонити део играчака да нису доступне неко време и правити смену играчака када се осети да су играчке са којима се тренутно дете игра, почеле да досађују.

Уколико се детету нешто обећа, треба бити доследан и испунити дато обећање. Уколико се не оствари обећано, дете губи поверење и тешко ће следећи пут поверовати и испунити оно што се од њега очекује.

Често се дешава да деца имају потребу за комуникацијом сад и одмах. Дешава се да више пута заредом поставља исто питање, без обзира какав ће одговор бити. Може да има потребу за додиром, загрљајем или неким другим контактом, исто сад и одмах.

„То је пролазна фаза код деце и младих у пубертету, и комуникацију тог типа је потребно одложити - на пример, загрлићемо се чим урадимо овај задатак до краја“, каже Сашенка Мирковић. 

Деци која имају краткотрајну пажњу, потребно је чешће мењати активности, а да све те активности имају сличан садржај који води ка истом циљу (нпр. црта своју породицу, затим пева песму „Један, кад си сам“, а онда разговара о ономе што је радио).

Важно је препознати тренутак када детету нека активност досади и пре него што дете одустане од ње, сменити је неком новом активношћу.

Уколико дете има краткотрајну пажњу, задаци би требало да буду кратки по свом трајању, али динамични. Потребно је отклонити или минимализовати све што може да омета чула и непотребно скреће дететову пажњу (бука, непријатни мириси, светло...).

Конкретни савети 

Не давати детету истовремено више налога, уколико није у могућности да извршава вишестепене налоге, већ појединачно један за другим, оним редом којим их извршава.

Нека дете обавља једну по једну активност. Извршавање више активности истовремено, појачава дететову хиперактивност а слаби пажњу и концентрацију.

Деца имају потребу за пажњом, што веома често не знају на адекватан начин да испоље. Неретко се може десити да се самоповређују, вриште, свлаче, како би је добили. Спречите то и пружите им оптималну пажњу, истиче наша саговорница.

Када се деци дају задужења, потребно је направити равноправну поделу обавеза међу свим члановима заједнице. Није добро потцењивати дечје способности додељујући им послове чију тежину су они одавно превазишли.

Како би се деца укључила и дуже задржала на активностима потребно је објаснити и показати им на који начин се нешто ради.

„Охрабрујте дечје изборе, поштујте дечје добре одлуке, уградите жеље и интересовања деце у дневни план активности, и све ће бити у реду“, закључује наша саговорница.