Месечеве мене

Месец је Земљин природни сателит; свако ко је ноћу гледао у небо могао је да примети да он није увек истог облика.

Заправо, Месец је увек истог облика – он је облика лопте и убраја се у тамна тела, али када се посматра са Земље, ми видимо онај део који је обасјан Сунцем, па се светлост рефлектује ка нама, тако да делује да је некад и жуте боје.

Како је облика лопте и креће се по елипсоидној путањи око Земље, део са кога се рефлектује светлост није увек истог облика и мења се током одређеног периода.

Када се налази тачно између Сунца и Земље, он је у фази младог месеца и тада је ка Земљи окренута његова тамна страна, а неколико дана након те фазе, почиње да се назире срп, који је сваким даном већи.

Након недељу дана улази у фазу прве четврти, када је осветљена десна половина Месечевог диска.

Након још недељу дана, односно две недеље од младог месеца, појављује се пун месец и ову фазу називамо уштап.

Тада се Земља налази између Сунца и Месеца и ка Земљи је окренута цела осветљена Месечева страна.

Већ следеће ноћи месец више није пун, почиње да улази у фазу опадања; опет, након недељу дана улази у фазу друге четврти, када је осветљена цела лева половина диска; затим је опет у фази српа, али на левој страни, а након још око недељу дана, поново га нећемо видети, јер ће само на једну ноћ бити млад. Тако он пролази све ове фазе сваких 27 дана, седам сати и 43 минута, колико траје његов пут око Земље.

Месец и Сунце свакодневно изазивају плиму и осеку. Месец утиче и на концентрацију воде у организму, али и на психичко стање људи, посебно кад је пун (отуда највероватније и митови о вукодлацима).