Ко чека да главобоља сама прође, начекаће се...

У једном солитеру са стотину станара, вероватно десет људи болује од јаких главобоља по типу мигрене. Примарне главобоље представљају групу главобоља које не прате било каква друга обољења. Значи да су у том смислу независна неуролошка обољења.

Испитивања показују да људи све чешће траже помоћ у специјализованим неуролошким центрима због мигренских главобоља, али да је и даље много оних који на спорадичне и мање интензивне нападе мигренских главобоља реагују онако како су видели и чули још док су били мали. Неко чека да прође главобоља, неко узима лек...

Са научне стране, појам главобоље није тако једноставан. Развој науке је омогућио разумевање главобоља на молекуларном нивоу.

Од тренутка када било који фактор иницира бол у глави, почиње сложен механизам. Др медицинских наука Срђан Сретеновић, специјалиста неурологије, објашњава да долази до наглог ослобађања једног неуротрансмитера из тромбоцита који на посредан начин активира тригеминоваскуларни систем. Тачније, нагло ослобађање неуротрансмитера активира сензитивни нерв који се завршава на великим крвним судовима можданих овојница.

У тренутку провокације главобоље долази до лучења неуропептида и других медијатора бола, затим до последичног ширења крвних судова, што доводи до локалног запаљења које резултира болом. Тај сигнал бола путује дуж нерва до његовог једра, одакле даље иде вертикалним путем ка вишим можданим структурама, након чега свесно препознајемо бол и на њега емотивно реагујемо. То је један веома сложен процес на који утичу многи фактори.

Не треба трпети бол 

Док сигнал бола путује хоризонтално дуж нерва и не стигне до тригеминалног једра у можданом стаблу, бол се може лакше и успешније прекинути адекватним леком. Међутим, уколико у овој првој фази оболела особа није на време попила лек, мозак се надаље толико надражи бројним сигналима бола који се емитују из можданог стабла, преко вертикалних усходних пројекција бола, да се тада у каснијој фази значајно теже лековима прекида главобоља. За било коју главобољу, важно је да се лек узме што пре, истиче др сц. мед. Срђан Сретеновић.

Познајући механизам бола на молекуларном нивоу, наука данас оспорава обичај чекања да главобоља прође сама од себе. Ова сазнања могу бити корисна посебно у овим недељама нестабилних климатских околности, када се годишња смењују „у једном дану“. Нагле промене времена и ваздушног притиска могу да провоцирају главобољу.

И да се надовежемо на почетак текста: све нас понекад боли глава и не треба због сваке главобоље да се иде код лекара. Ипак, за све оне који имају главобољу сваког месеца, научна препорука је ипак утврдити узрок и тип главобоље. И напомена, у случају нагле и интензивне главобоље, нема чекања и важно је хитно отићи у болницу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи