Архивска грађа као инспирација

Познато је да су велики светски писци обилато користили архивску грађу да би што верније приказали друштвене прилике једног времена. У помало заборављеном Фонду 100 Архива Југославије у белешци о разговору са Војиславом М. Јовановићем, који је обавио истраживач тајанственог института, налази се неколико реченица које су прави изазов за личности којима је истраживање непознатих чињеница животно опредељење.

Издвојићемо два примера. Један је Божин Симић, човек који је имао такву биографију да је тешко поверовати да се то све догађало једном човеку, а јесте. У многим текстовима се понављају чак и неке ствари које су непрецизне, или измишљене, као она да је Божин био члан масонске ложе „Побратим", а он је био члан ложе „Уједињење". О томе се знатижељни могу уверити у књизи Зорана Д. Ненезића ‒ „Масони 1717‒2010" (Београд, 2010).

То је веома битна разлика јер је „Побратим" био под заштитом Велике ложе Угарске, а „Уједињење" у саставу Великог оријента Француске. Међутим, та непрецизност се из неких разлога шири интернетом и штампом. Такође се истиче да је био совјетски „агент" и Титов дипломата.

Међутим, Војислав Јовановић Марамбо, који је студирао у Лондону и за време Првог светског рата био шеф српског прес-бироа у главном граду Британије, тврдио је у разговору који је вођен 15. јуна 1951. нешто што се може сматрати као супротност:
„Да ли имате везе са Божином Симићем, то вам је човек ИС, али он може имати интересантних података, такав је он био и пре рата па и касније, поставља се питање од чега је он увек тако луксузно живио и од чега и данас добро живи. Чуо сам да је држао нека предавања на Коларчевом универзитету."

Ово они који пишу о Симићу не помињу из неких разлога. Божин је био сарадник мистериозног института. Невероватно да о њему нико није написао ни монографију, ни роман, а да не говоримо о „екранизацији". Изгледа да његов лик превазилази овдашње стваралачке могућности.

Добро је нагласити (то је други пример) да у истом документу Јовановић помиње Миту Оливеру, веома занимљиву личност која је скоро заборављена и контроверзна:

„А Мита ʼОливераʼ то је стари лисац, улизица, да вам је само видети његова писма која је писао краљу Александру, ја сам их читао у Архиви, то је бљутаво. Но добро се њега може искористи само његове ствари треба узимати са резервом. Грандоманија, добро сте рекли, има је и код њега и код Симића."

На интернету се такође може пронаћи да је Мита Оливера написао доставу на 50 страна на основу које је подигнута оптужница против Драгића Јоксимовића, адвоката Драже Михаиловића на суђењу 1946. На основу „Оливерине" доставе и оптужнице, Јоксимовић је ухапшен, осуђен и умро је на робији. Мита Оливера, Мита Димитријевић, такође је био сарадник тајанственог института, који је заборављен, као и личности чије је изјаве и сећања прикупљао... А то је све живо у неким старим папирима, било би добро да угледају светлост дана.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.