Еколошко законодавство пред изазовом

„Свесни смо да не можемо да остваримо циљеве у заштити животне средине уколико се сви не ангажујемо и не постоји држава која може да обезбеди довољно новца, уколико сами грађани не дају свој допринос очувању животне средине. Нама је потребна сарадња и са цивилним друштвом и са науком, а пре свега нам треба образовање о потреби заштите животне средине", поручила је државна секретарка Божовић.

За доценткињу др Мирјану Дреновак-Ивановић, која је члан преговарачког тима за вођење преговара о приступању Републике Србије Европској унији, Поглавље 27, Европска унија је лидер у борби против климатских промена. Међу првих десет приоритета ЕУ у области заштите животне средине уврштене су климатске промене.

„Трећина прописа који треба да се ускладе са ЕУ припада области животне средине и потребни су нам експерти за еколошко право", рекла је доценткиња Дреновак-Ивановић, наглашавајући да ми „никако не успевамо да превазиђемо разлику између прописа и њихове примене, као да смо осуђени на вечно понављање истог".

Климатске промене утичу на свако живо биће

Академик проф. др Љубиша Адамовић изразио је бојазан да ћемо у блиској будућности доћи у ситуацију да немамо довољно воде и плодног земљишта за производњу хране и да ћемо морати да их, како је рекао, купујемо од странаца који постају власници наших ресурса. „Управо су вода и производња хране угрожени климатским променама, а ми ћемо остати без контроле над њима", рекао је др Адамовић.

Директорка Светског фонда за заштиту природе у Србији Душка Димовић указала је на то да не постоји живо биће на које климатске промене не утичу. Нагле промене температуре све су тежа препрека за прилагођавање и опстанак биљног и животињског света. Зато је један од највећих изазова савременог света ‒ како да ублажи климатске промене и да им се прилагоди.

И најмања промена у природи доводи до поремећаја екосистема. Код морских корњача, када је топлије, излеже се више женки, а када је хладније, више мужјака. Та природна равнотежа нарушава се отопљавањем. Проблем не укључује само популацију корњача, већ са собом повлачи и друге учеснике у ланцу исхране. Слично је и код нас кад се смањи популација жаба ‒ намноже се комарци које оне једу.

„Одговорне компаније настоје да смање емисије штетних гасова и да кроз енергетску ефикасност и коришћење обновљивих ресурса мање штете природи", подсетила је госпођа Димовић. Она је изнела и податак да у Холандији сви возови користе енергију ветра, да фирма ИКЕА од својих добављача тражи да троше мање горива и самим тим мање загађују околину.

Светски фонд за заштиту природе сарађује и са Црвеним крстом јер је део људске популације угрожен недостатком хране и треба је дистрибуирати до корисника. Процене су да ће због климатских промена човечанство за 50 година имати за 40 одсто мање хране него данас. Због наведених проблема потребна нам је национална стратегија за адаптацију и одговарајуће еколошко законодавство.

Учесници Конференције су закључили да је очување животне средине предуслов квалитетнијег живота, али да нам лош стандард и недостатак новца стоје као озбиљна препрека ка остварењу циља, као и да су сиромашне земље угроженије климатским променама од развијених.