Зашто је важна медијска писменост

Говорећи о главним усмерењима Министарства трговине, туризма и телекомуникација при унапређивању информатичке писмености, професорка Ирини Рељин је објаснила да би поред основне информатичке писмености требало код деце развијати и алгоритамски начин размишљања. Информатика треба да се изучава од основне школе, садржаји треба да буду различити у односу на узраст, а основна информатичка писменост (рад у текст-процесорима wоrd, excel) не би требало да буде предмет дискусије јер се од сваког човека данас очекује да има те вештине. Развијање алгоритамског начина размишљања подразумева да деца „науче како машине раде јер се убрзано крећемо у оквиру нечега што се зове унутрашње европско дигитално тржиште, где ће свака ствар, сваки објекат имати интернет адресу и мораћемо да управљамо не само својим животима него и стварима", додала је проф. Рељин.
Снежана Клашња је истакла да млади развијају информациону писменост, али да је при томе важно да могу да разумеју информације које виде на интернету, у штампи, а посебно - да умеју и да их анализирају, да аналитички промишљају, да знају шта да ураде са том информацијом, како да је поделе и искористе у свом животу, личном и професионалном. „На конференцији је истакнуто да је важно развијати један вредносни систем, односно однос према информацијама - са једне стране, способност да нешто разумем и да применим у животу, а са друге стране, како ту информацију као особа делим са другима и како утичем на вредносни систем", објаснила је С. Клашња.
Медијски простор у Србији је разуђен, и чини се да је за све генерације постао компликован. Садржаја има много, разног, а по правилу - што је лошији, то је агресивнији. Говорећи о том проблему и ставу Министарства за културу и информисање, Нино Брајовић је предочио да живимо у времену када говоримо и о информатичкој и информационој револуцији и да Министарство разуме да грађани треба све више да буду укључени у критичко и аналитичко преузимање медијског садржаја. Медијски садржај више не нуде само класични, професионални медији, већ данас свако може да буде медијски извор захваљујући информатичким технологијама, поготово интернету као најширој могућој медијског платформи. „Ми треба да образујемо људе у правцу критичког и аналитичког преузимања онога што нама медији посредују, јер много тога често није тачно или није прихватљиво за одређене узрасте. Са тим у вези, на конференцији смо дошли до закључка да би информатика у школама морала да има и сегмент медијске писмености" - закључио је Брајовић.