Да ли умемо да перемо руке?

Због чега, ипак, говоримо о прању руку? Можда податак из последњег популационог истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" из 2013. године може да пружи одговор на ово питање.

„Оваква истраживања се раде на сваких шест година и једно од питања је било упућено деци - колико редовно перу руке. Резултати говоре да редовно пере руке 61,8% деце, што је мање него 2006, када их је било 72,6%", каже за Интернет портал РТС-а др Мирјана Тошић, специјалиста социјалне медицине Института „Батут". Стога, закључује она, треба што више говорити о томе колико је битно да се од малена крене са прањем руку да би се спречиле заразне болести, јер се оне појављују и шире управо због загађених руку.

Нечистим рукама се преносе, између осталог, и прехлада, грип, заразна жутица, а докторка посебно истиче болести које се називају „болести прљавих руку" - то су тифус, паратифус и дизентерија: „То су цревне инфекције где је доказана директна веза прљавих руку и ширења заразе. Прљаве руке имају велику улогу и у ширењу цревних паразита, тј. глиста, поготову код деце".

Све те заразе могу се спречити правилном и редовном хигијеном руку, која представља добар и најјефтинији начин спречавања различитих болести. Да бисмо схватили значај те навике, за тренутак се морамо вратити у блиску прошлост и сагледати како је изгледао свет без навике прања руку.

Игњац Семелвајс

Звучи невероватно, али та пракса, која чак ни у 21. веку није у довољној мери заживела у многим срединама, није дуго пратилац човечанства. Прање руку је ушло у свакодневицу тек средином 19. века захваљујући др Игњацу Семелвајсу који је радио у Бечкој општој болници. Као лекар на породиљској клиници уочио је значајно већу смртност жена на одељењима која су водили лекари него на онима где су порођаје обављале бабице.

Проблем је био толико озбиљан да су се, како је забележено, жене радије порађале на улици, на путу за болницу, када би сазнале да ће завршити на озлоглашеном одељењу. Семелвајс ће после дуже опсервације открити и узрок високе смртности пацијенткиња: доктори су пре порођаја водили обдукционе вежбе и неопраних руку долазили у порођајне сале ширећи инфекције. Храбри и одлучни лекар први је предложио и решење - да се руке перу раствором калцијум-хипохлорита, после чега је смртност у болници спала са 12 процената на три процента. Занимљиво је споменути да несрећни доктор није наишао на разумевање колега - био је смењен и премештен у Будимпешту. Бизарним стицајем околности, коначно завршава у азилу где ће и умрети од сепсе. Његова запажања биће прихваћена тек двадесет година касније, када их је Луј Пастер објаснио својом теоријом о клицама.

Правилно прање руку

Шта значи правилно прати руке?
Докторка Мирјана Тошић објашњава: „Најпре треба скинути сат и накит, зато што у разним удубљењима могу остати патогене клице и преко контаминираних руку изазвати болести."

Руке се перу под млазом текуће млаке, никако вруће воде, која може оштетити кожу. Стручњаци препоручују превасходно течне сапуне који имају антибактеријско, антимикробно, али и заштитно дејство на кожу руку. На тај начин прави се заштитна облога која спречава уништење нормалне микробиоте.

„Важно је обратити пажњу на то да читава површина коже руку буде покривена сапуницом, што значи да треба трљати дланове, надланице, подлактице", истиче Мирјана и додаје да нарочиту пажњу треба обратити на простор између прстију који је, поготову код деце, значајан извор прљавштине.
Чини се, ипак, да је пресудан податак у хигијени руку у вези са временом - читава та манипулација треба да траје најмање од 30 па до 60 секунди!
Докторка Тошић наглашава да људи често греше у прању руку. Прање траје прекратко, краће од 30 секунди. Такође, руке се перу нередовно, неправилно и веома мало се користе средства за чишћење руку. „И оно на шта бих посебно упозорила", истиче наша саговорница, „јесу вештачки, дуги нокти испод којих се задржавају патогени организми, због чега их морамо добро опрати."

Дани хигијене руку

На глобалном нивоу, у току године, светска популација се два пута подсећа на значај хигијене руку - петнаестог октобра је Светски дан чистих руку, када се пропагира редовно и правилно прање руку.

Петог маја, када се обележава Светски дан прања руку у медицинским установама, фокусирамо се на оно што је последица контаминираних руку, а то су болничке инфекције. Добар пример за то је златни стафилокок, микроорганизам који живи на кожи и у носу око 30% људи као сасвим безазлена бактерија, али неки њени сојеви водећи су узрочници опасних болничких инфекција, укључујући упалу плућа, компликоване инфекције коже и меких ткива.

Хигијена у болничким условима - баш као на филму 

Да бисмо се уверили како изгледа хигијена руку у болничким условима, посетили смо Ургентни центар Клиничког центра Србије. Ту нам је докторка Сара Каиш, специјализант хирургије, показала како изгледа прирема лекара и инструментарки пред хируршку интервенцију.

„Руке увек перемо од врхова прстију ка лактовима како би шаке остале најчистије и никада се руке не спуштају у супротном смеру како се вода не би сливала од лактова надоле", појаснила је докторка и наставила:
„Прво се перу дланови и надланице; простор између прстију је јако важан, затим, обавезно нокти који су максимално скраћени, без лака; и посебно палчеви, тек после шака идемо ка лактовима, испирамо и сушимо убрусом руке".
Поступак се понавља три пута заредом по три минута! Руке се после свака три минута суше и на њих се на крају наноси дезинфекционо средство које се утрљава на исти начин цео минут!
Као што је могуће приметити, поступак прања руку у болницама озбиљан је и сложен. Докторка Каиш истиче: „У просеку се руке перу неколико пута дневно, али неопходно је да се на поменути начин врши дезинфекција руку пре сваког уласка у салу, а када је у питању дежурство, онда и по двадесет пута дневно".

На питање шта се све „убије" од микроорганизама када се руке перу на тај начин, др Сара Каиш одговара да је то већина бактерија, али не и све. Руке су након таквог прања дезинфиковане, али нису стерилне, тако да се отпорнији микроорганизми увек налазе на њима. То је оно што је прихватљиво и што мора да остане. „Једноставно, засад не постоји начин да руке буду потпуно стерилне", истиче докторка.

Након тога здравствени радници облаче стерилне мантиле и стављају стерилне рукавице. Посебно се води рачуна о томе да се тако опраним рукама не додирне ниједан део који ће бити у контакту са оперативним пољем.