Како подржати младе да изаберу одговарајуће занимање

Шта је потребно младој особи да би донела исправну одлуку о будућем занимању и шта ако у том избору погреши? Да ли као родитељи заиста помажемо деци када инсистирамо да послушају наше савете? Тиме ризикујемо да им пренесемо сопствене страхове, уместо да их подржимо да живе у складу са својим потенцијалима.

Колико као наставници, послодавци или као представници локалне заједнице помажемо младима да своје професионалне жеље провере и потврде у реалном окружењу и околностима? То је само једно од питања која указују на важност професионалне оријентације - као подршке младима, али и одраслима из непосредног окружења, који на тај начин могу да им помогну приликом доношења одлуке - једне од најзначајнијих за њихов будући живот.

Такав програм од 2011. године у Србији спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, у договору са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Министарством омладине и спорта.

Програм „Професионална оријентација у Србији" веома је комплексан и потпуно различит у односу на раније примењиване моделе на тржишту рада, у којима се на основу тестова сугерисало које су професије пожељне за основца осмог разреда или средњошколца.

„Наш циљ је да младима помогнемо да сами донесу одлуку и да знају зашто су је донели, да се не поводе за очекивањима најближе околине" - објашњава Марија Радовановић, виша менаџерка ГИЗ пројекта „Професионална оријентација у Србији".

Млада особа има могућност да кроз пет фаза програма и кроз радионице са вршњацима прво препозна своје физичке и интелектуалне предиспозиције, таленте и интересовања и да стекне слику о томе како је виде родитељи, наставници и вршњаци.

У другој фази добија информације о професијама које њу занимају - која су знања и вештине потребни за њихово успешно обављање, као и какве су стварне потребе за тим профилима на тржишту рада.

Трећи корак подразумева информисање ученика о начинима школовања за жељено занимање, и могућност да ученик упореди своја интересовања са знањима која ће му бити потребна.

У четвртој фази млади се упознају са представницима жељених занимања, од којих сазнају најважније информације о добрим и мање добрим странама професије, проводе одређено време у компанији и добијају шансу да опробају своје способности у одређеним радним задацима, уз асистенцију запосленог или студента који је у тој компанији на пракси.
Тај корак представља тест реалности, истиче наша саговорница, када ученици добијају прилику да своје представе о професији и сопственим способностима упореде са стварном сликом како се то занимање обавља.

У петој фази ученику се помаже да анализира све добијене информације и донесе одлуку, а након тога и да стекне одређене вештине: учи како да напише радну биографију, на који начин да се понаша током разговора за посао и како да свој план прилагођава и мења сходно животним околностима.

Приредила Александра Стојановић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
31° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи