Анархиста, одметник и сањар

Жак Превер је био француски песник и истакнути филмски сценариста. Рођен је 4. фебруара 1900. године у париском предграђу Неји на Сени, на ивици Булоњске шуме. Након завршене средње школе напушта школовање и запошљава се у једном велепродајном ланцу у Паризу.

Године 1925. венчао се са пријатељицом из детињства Симон Дијен. Тада се и први пут појављује у литератури на самим почецима надреалистичког покрета, када упознаје Бретона. Међутим, Преверова идеологија и одбојност према теоретисању надреалиста, истог удаљава од овог покрета, да би нешто касније, 1928. године, из њега био и искључен.

Од 1930. године заједно са млађим братом, филмским режисером Пјером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац, асистент и сценариста. Тада је почео и да пише за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.

Прва збирка

Своју прву збирку под називом „Речи" објављује тек 1946. године, а каже се да никада дотад ниједна збирка није доживела толики тираж, те да је заувек изменила значење поезије. У кратком року продато је 150.000 примерака! Од смрти Виктора Игоа до Превера Француска није имала истинскијег народног песника, кога подједнако воле и рафинирани љубитељи поезије и људи скромног образовања.

Главни мотиви његових песама су живот у Паризу и сцене након Другог светског рата. Анархиста, одметник и сањар, назван је и „песником Париза". Аутор је чувене песме „Барбара", и био је веома популаран међу младима педесетих година 20. века.

Његова „Барбара" је песма о љубави, рату и двоје странаца који су се случајно срели на киши у Бресту, у улици Сијам, где су се обично састајали љубавници. Брест је француски град, трговачка лука и бродоградилиште на северозападу француске обале. Током Другог светског рата, град је био база нацистичких подморница, те је од самог почетка рата бомбардован и практично је сравњен са земљом.

Песма „Барбара" настаје као сећање на страдање тог града и његових људи. Барбарина физичка појава и њен ход је, у том времену зла, био довољан да прегази упорну човекову несрећу и да у једном, наизглед случајном сусрету, читаоцу прикаже срећу у свом најједноставнијем облику - загрљају.

Преверова поезија се описује као „поетско тумачење свакидашњице" и за њено разумевање човеку нису потребне „велике школе". Она је упрошћена, јасна и служи се речима које се користе у свакодневном говору. Она говори животом хуманисте, обичног човека, предграђима, мирисом улице из које је и сам Превер дошао. Он успева да нас врати у свет годишњих доба која су мирисала на сасвим обичне људе, људе који нису заборавили да воле. Снага његовог стиха и описи стварају готово филмске слике, у којима се свако од нас може препознати. То су слике чежње, јер сви смо ми некога чекали. Некога ко се вратио, некога кога још увек чекамо, некога ко је отишао у чежњи која је остала.

Умро је 11. априла 1977. године.