Жене и медији, 1. део

У Републици Србији нема систематизованих званичних података о броју средстава јавног информисања и њихових удружења, као ни о родно осетљивом извештавању. Ова област није досад систематски истраживана из родне перспективе, иако постоје поједина валидна истраживања.

Једно од недавних истраживања Института за социолошка истраживања „Грађанке и грађани Србије о родној равноправности" (2011), урађено на захтев Управе за родну равноправност, показује огроман утицај медија на информисаност грађанки и грађана, као и на формирање њихових ставова и вредности.

Истраживања

Ово истраживање обезбедило је емпиријске податке о јавном мњењу Србије, о разним питањима, па и о медијима. Већина испитаника се ослања на медије као извор информација о родној равноправности.

Медијски садржај који су испитаници пратили током последњих година, а односи на питања родне равноправности, углавном обухвата насиље у породици (62%), трговину људима (46%), дискриминацију особа са инвалидитетом (32%).

Мањина је рекла да прати садржај који се односи на нека посебна питања о родној равноправности (у економији), о организацијама које се баве питањима родне равноправности или садржај о заступљености жена у медијима. Испитаници оба пола имају слично искуство.

Половина испитаника се не сећа ниједног таквог програма. Остали су навели ТВ серије и филмове (18% жена и 15% мушкараца), забавне програме, укључујући ријалити програме (17% жена и 14% мушкараца). Од осталих програма навели су вести (9% жена и 7% мушкарца), а 5% жена и мушкараца сетило се рекламе која приказује жене на понижавајући и стереотипан начин.

Устав Републике Србије из 2006. године, као и позитивни прописи, санкционишу дискриминацију и према полу, али закони који регулишу рад средстава јавног информисања не обавезују их на несексистичко извештавање и на балансирано представљање мушкараца и жена, нити прописују подједнако учешће мушкараца и жена у уређивачкој политици.

Професионалне смернице

У два највећа професионална удружења новинара основане су женске секције, уводе се професионалне смернице и усвајају добровољни кодекси понашања, подстиче несексистичко представљање родова и покрећу иницијативе за употребу родно сензитивног језика.

Генерално, жене су најчешће или одсутне или приказане на стереотипан начин у јавности. Осим што се појављују у ограниченом броју улога, често нису уопште део информативног садржаја, а када су присутне, онда се чине језички невидљивим, употребом мушког рода за занимања и функције које обављају.

Значајно су мање представљене у вестима, ређе интервјуисане и питане за мишљење него мушкарци. Јавна гласила у Републици Србији веома ретко указују на велики и значајан допринос жена друштвеном и економском развоју.

У поплави комерцијалних јавних гласила, који се воде сензационализмом, жене су углавном приказане као објекти жеље или објекти за гледање. Насилни, понижавајући или порнографски производи јавних гласила имају веома негативан утицај на жене и њихово учешће у друштву.

Прикази којима се ојачавају традиционалне женске улоге такође су врло ограничавајући.
Такозвани „женски медији" баве се или проблемима физичког изгледа жена, или стереотипним садржајима „за домаћице".

Неке категорије жена изостављене су из средстава јавног информисања (на пример: старије жене, припаднице мањинских, националних и верских група, жене другачије сексуалне оријентације, жене са инвалидитетом, сеоске жене).

Будући да јавна гласила имају одлучујући утицај на формирање јавног мњења и да се преко њих рефлектује слика о женама, односно слика коју о родним улогама имају и жене и мушкарци, веома је важно да се жене и њихове активности и потребе приказују на озбиљан и адекватан начин. Потребно је стога охрабрити позитивне тенденције код оних средстава јавног информисања који се развијају у правцу родне сензитивности, као и позитивне промене у законодавству и прихватању етичких кодекса у свим новинарским удружењима.

Афирмација родно сензитивног деловања у јавним гласилима јесте начин да се приступи променама јавне свести и да се јавно заступа равноправност полова као фактор битан за демократске односе у друштву и за коришћење женских потенцијала у развојној политици. Ово треба да утиче на напуштање традиционалистичких образаца, по којима је жени место у кући, или се третира као мушки објекат.

Према истраживањима јавног мњења Србије о родној равноправности (Грађани и грађанке Србије о родној равноправности) , медији су кључни за све информације до којих се долази. Медији имају огроман потенцијал да унапреде положај жена у друштву и породици кроз приказивање жена и мушкараца на нестереотипан начин, кроз различитости и на балансиран начин, поштујући њихов дигнитет и њихове људске вредности.