Да ли касните?

Склоност кa кашњењу је вероватно најнепожељније понашање у пословном свету, оно које се у том окружењу на лествици мана котира високо, и врло ретко толерише.

Нико не воли да чека, па они који касне најчешће буду дочекани с љутњом јер нису поштовали туђе време.

Људи који касне посматрани су као неодговорни, непоуздани, па чак и безобзирни зато што намерно и свесно чине нешто што фрустрира друге. Колико је тачна претпоставка о свесној безобзирности и непоштовању других?

Последњих година рађена су озбиљнија истраживања тог релативно честог проблема ‒ процењује се да између 15 и 20 одсто људи касни. Они који верују у „психолошку позадину" најчешће спомињу пасивну агресију ‒ односно да је кашњење индиректан начин да некога повредите или осујетите.

Осим тога, верује се и да људи касне јер једноставно не брину за друге, па им је свеједно што их неко чека.

Новија истраживања показују да то није тако, јер већини особа које стално касне буде непријатно, али не успевају да то промене, чак ни кад због тога трпе критике.

Субјективни доживљај времена

Неколико аутора бавило се проучавањем константног кашњења, између осталог и с циљем да дођу до предлога како се то нефункционално понашање може променити.

Џеф Конте, професор психологије на Универзитету у Сан Дијегу, вишегодишњим радом и истраживањима о кашњењу дошао је до одређених закључака о цртама личности: он сматра да су те црте дубоко укорењене у личности, а кашњење као навика повезано с њима.

Истраживачи Де Лонзор и Моргенстерн дају следеће практичне препоруке за оне који желе да престану с кашњењем: проучите колико вам је времена потребно за појединачне активности; подесите аларм да вас подсети на то колико је сати; научите да кажете „не" ‒ не затрпавајте се обавезама; немојте се перфекционистички трудити да уредите сваки детаљ током спремања. Ограничите садржаје који вас ометају ‒ на пример, угасите радио и телевизор; никад не планирајте да стигнете тачно на време; људи који касне не остављају никад вишак времена и теже да стигну тачно у минут, па зато истраживачи саветују да се планира долазак од 15 минута раније. Кад изађете, немојте се враћати да обавите „само још једну ствар". Радујте се чекању ‒ ако некога плаши та могућност, онда треба да испланира активност док чека ‒ чита новине, позове некога телефоном и слично, а то чак може бити и мотивација да се стигне раније.

Због ружне навике да каснимо, на годишњем нивоу свака држава и појединац губе, јер време је новац.

Приредила Александра Стојановић

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.