Неспретна риба која нон-стоп једе: морски коњић

Пошто спадају у морске рибе, морски коњићи дишу кроз шкрге и имају рибљи мехур, али за разлику од других риба, имају флексибилан врат, карактеристичну њушку и окретан реп. Лоши су пливачи. Крећу се кроз воду помоћу леђног пераја које се окрене 30-70 пута у секунди. Некада се деси да морски коњић, како преноси Национална Географија, угине од исцрпљености у покушају да се креће у водама током олуја.

Управо зато, коњићи користе своје репове као сидра како их немирне воде не би "збрисале". Репићем се залепе за корале а исти трик помаже им да се сакрију од предатора.

Морски коњићи једу све време. Пошто немају зубе или желудац, једење и варење хране такође је за њих напоран посао. Углавном једу мале љускаре које усисавају у уста а константно храњење им је потребно јер троше много енергије првенствено при кретању.

Користе своје дуге њушкице да усисавају храну, углавном мале ракове и планктоне. Издужена њушка коњића омогућава да достигну у ситне пукотине морских стена и камења и тако дођу до хране. Такође, њушкица се по потреби шири и скупља, у зависности од величине оброка.

Мушка трудноћа

За морске коњиће карактеристично је и врло озбиљно "удварање". Када мужјак покушава да привуче пажњу женке, врти репом и изводи разне " пируете" у спором плесу који може трајати сатима.

О трудноћи морског коњића - брине мужјак. После "удварања" женке полажу јаја на трбух мужјака. Он их оплоди и носи их и чува док не буду спремна да се излегу. Код неких врста, мужјаци воде бригу и о чак 2 000 јаја. Млади се излегу након четири до пет недеља. 

Новорођени морски коњићи потпуно су независни и одмах по излегању самостално пливају. Ипак, због бројних предатора, од хиљаду младих, преживи мање од једне јединке.

Кад одрасту, вештије могу да користе посебне структуре у ћелијама коже - хроматофоре које омогућавају коњићима да промене боју како би се уклопили у околину, штитећи их од предатора.

И људи су својеврсна претња коњићима. Пошто коњићи најчешће живе у плитким водама у близини обале, загађење и риболов утичу на смањење њихове бројности. Такође, често се хватају да би се држали као кућни љубимци док се неке врсте користе у традиционалној азијској медицини.

Приредила Маја Стојановић