Жене и насиље, 3. део

Док 78% Европљана препознаје да је насиље у породици заједнички проблем, а 84% је становишта да је продично насиље неприхватљиво и да би требало да се увек кажњава у складу са законом. Кад су слична истраживања вршена 1999. године, само 63% испитаника (и испитаница) чланица ЕУ мислило је да је породично насиље неприхватљиво и да би га требало кажњавати.

У Малмеу, граду на југу Шведске, где је највише имиграната и највећа стопа криминала, укључујући и насиље, у којима су жртве жене, установљен је систем свеобухватне заштите од сексуално и породично заснованог насиља.

Жртва која је претрпела насиље, или притисак који би могао да се претвори у ма који вид насиља, долази у Центар и пријављује га. У Центру се налази и здравствена служба (укључујући гинеколога), аутоматски, ако је потребно, пише се тужба суду, ту је такође и саветовалиште и привремено прихватилиште за жртве и децу. Жене добијају психолошку подршку, налази им се стан у коме заштићено живе (од тада су под шифром). Такође су електронски повезане са полицијом преко уређаја који добијају, тако да само дају сигнал ако су у опасности.

Мађутим, заштита обухвата и мушкарце, што значи да их из Центра позивају на разговор. У случајевима лакшег насиља, насилници могу да бирају да буду кажњени затвором, или да прођу психолошке радионице које им омогућавају да увиде сопствене проблеме и суоче се са њима, а у случају алкохолизма, или других зависности болести - упућују се на лечење.

Општи утисак је да су сви напори усмерени на добро продице, на спречавање понављања насиља. Није циљ да се насилник казни, већ да трајно коригује сопствене ставове и да решава психолошке проблеме. Жртва је максимално заштићена, физички и психолошки, добија новчану помоћ током прва два месеца, а затим јој се налази посао, како би се избегло враћање у исту ситуацију. На тај начин се смањују и трошкови друштва који су неминовни када се насиље деси.

Пријавом Центру, све институције су обавештене о случају, тако да је евиденција обједињена: информацију добија полиција, правосуђе.

У Србији је рађено на програму „Борба против сексуално и родно заснованог насиља" који има за циљ да обједини и повеже релевантне институције у земљи које се налазе у ланцу насиља (правосудне органе, здравствене институције, полицију, центар за социјални рад) потписивањем протокола о сарадњи у случајевима насиља, посебним обукама за рад са жртвама у тим институцијама, као и повећавањем свести у препознавању насиља.