Покахонтас ‒ мит и историја

Капетан Џон Смит истраживао је крај у коме је живело њено племе, па га је 1607. године заробио поглавичин млађи брат. Први његов сусрет са Покахонтас догодио се 1608. године. У писму које шаље краљици Ани (1616), Смит бележи да му је млада Индијанка спасла живот, храбро иступивши и тражећи његово ослобађање. Пошто се вратио међу своје, у Џејмстаун, Покахонтас га је посећивала, играла се са тамошњом децом и доносила им храну. Ширењем колонизованог подручја, дошло је и до сукоба досељеника и њеног племена; капетан Смит бива рањен и враћа се у Европу, а племену саопштавају да је мртав, због чега Покахонтас тугује и престаје да посећује Џејмстаун.

Бурни живот чувене Индијанке обележен је и ропством у племену Патавомека 1613. године, када је поглавица предаје непријатељу због оружја и заробљеника. Одводе је у данашњи Честерфилд, где је свештеник Александар Витакер упознаје са енглеским језиком и приближава јој хришћанство. Покахонтас се убрзо покрштава и постаје Ребека. Чак одбија да се врати у своје племе када јој то бива понуђено, рекавши да се осећа безвредном међу својим народом који ју је олако предао због оружја.

Године 1614. Похаконтас, сада Ребека, удаје се за Џона Ролфа, узгајивача дувана, и са њим добија сина Томаса. Доприневши својим браком миру између Енглеза и индијанских племена, шаљу је са групом њених сународника у Енглеску. Тамо бивају одушевљени њеном лепотом, љубављу према Енглезима и браком са једним од њих, па је примају и на двору краља Џејмса Првог. Занимљиво је да је на овом путу Покахонтас срела Џона Смита, свог некадашњег пријатеља за кога је мислила да је мртав.

На путу кући, 1617. године, Покахонтас се разбољева на броду, па се брачни пар Ролф искрцава у Грејвсенду у Кенту. Тамо је Покахонтас убрзо преминула, а сахрањена је на црквеном гробљу у том граду. Не зна се тачан узрок њене смрти, али се претпоставља да је реч о запаљењу плућа, туберкулози, а могуће је чак и да је била отрована.

Кроз деценије и векове, прича о храброј, пожртвованој индијанској принцези добијала је романтичарске елементе. Данас, многа места, знаменитости и производи у Америци носе њено име, а успомену на њу чува и уметност, пре свега књижевност и филм.

Приредила: Татјана Цвејић