Како је неолиберализам произвео Трампа

Ту политичку тенденцију допуњавала је још једна – више културне него институционалне провенијенције – сажета у слогану „Liberté, Egalité, Fraternité" (слобода, једнакост, братство) који су прокламовали филозофи просветитељства. Француска револуционарна армија га је на својим заставама убрзо пронела с краја на крај Европе. Заговорници те пароле су знали да су та три елемента достижна једино ако стоје заједно.

Liberté ће донети Fraternité једино ако је ту и Egalité; ако се тај средњи/посредујући постулат искључи из тријаде ‒ Liberté ће највероватније завршити у неједнакости која води у поделе и међусобна непријатељства и сукобе, уместо у јединство и солидарност. Та тријада само у својој укупности може осигурати мирно и просперитетно друштво, добро интегрисано и испуњено духом сарадње.

Експлицитно или имплицитно, то је став који је у наредна два века повезиван са „класичним" либерализмом, са консензусом да људи могу бити заиста слободни једино ако могу да своју слободу и користе ‒ да само ако су оба квалитета присутна, слобода и једнакост заједно, да једино тада може наступити Fraternité.

Џон Стјуарт Мил је пратећи своја либерална уверења стигао до социјалистичких закључака; а лорд Бевериџ, покретачки дух и велики заговорник универзалне државе благостања у Британији (која је инспирисала остатак Европе да пође сличним путем), сматрао је да је уређење какво он предлаже предуслов за остварење заиста либералних идеала.

Краће речено: неолиберализам, данас хегемона филозофија коју прихвата практично комплетан политички спектар (а сасвим сигурно онај део који Трамп и њему слични називају „естаблишментом" предодређеним за пропаст у таласу народног револта и бунта), дистанцирао се од класичних предака и заузео супротан став, чинећи управо оно што је либерализам покушавао да спречи и против чега се срчано борио: а то је избацивање елемента Egalité из тројног прогласа начела и постулата просветитељства, можда не речима, али свакако делима.

После 30 или 40 година неподељене и неупитне хегемоније неолибералне филозофије у земљи великих очекивања ‒ а заслугом њених неолибералних владара и једнако великих фрустрација ‒ Трампова изборна победа је била практично неизбежна. С обзиром на шире историјске околности, расправе о грешкама и скретањима које креатори јавног мњења сада помно истражују и о њима жестоко дебатују, имају значаја колико и изливање глазуре на већ добро печен (препечен?) колач.

Припремио: Бранислав Гузина

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.