Играјте се добро

Назив до којег су дошли био је „Лего", изведено од данског leg godt, што значи „играј се добро". Разлог више да се назив усвоји био је и латинско значење ове речи - „ја склапам". Мала компанија почела је да прави мале дрвене играчке на расклапање. То су у почетку углавном били камиончићи и аутомобилчићи, пошто је Оле Кирку преостао велики број непродатих јо-јоа, које је искористио за точкиће нових играчака. Први модели од пластике настали су 1947. године, међутим, пластика се никако није свидела тадашњим купцима.

Ипак, Оле Кирк је заједно са својим сином Готфридом наставио да ради на својим играчкама, сматрајући да је њихов главни проблем недовољно добар систем склапања. Тек 1958. отац и син долазе до лего цигле, односно коцкице, као основе од које ће моћи да се гради било шта. Игром судбине, исте године када је поставио основ „Лего света", Оле Кирк напушта овај свет, а његов посао у потпуност преузима Готфрид.

Компанија се од тог тренутка развија великом брзином, да би, коначно, 2015. године, Лего узео Ферарију титулу „најмоћнијег светског бренда". Међутим, Лего није само знаменит у комерцијалном смислу. Позната играчка већ деценијама привлачи пажњу научника, који истичу њене добробити за когнитивни развој првенствено деце, али и одраслих.

На првом месту, играње са конструктивним играчкама (ту спадају и друге врсте играчака које се склапају, пазл итд.) доприноси развоју моторике и јачању координације ока и руке. Процес грађења коцкица развија и просторно мишљење, које, према научним истраживањима у многоме доприноси успеху у области природних наука - математике, инжењерства и технологије.

Доборбити постоје и за оне чији умови иду више у правцу дивергентних вештина. Шарене боје коцкица позитивно утичу на креативност, а она пун замах хвата приликом „слободног" грађења, тј. коришћењем коцкица које не припадају одређеном сету и немају упуства за склапање.

Водећи свестки универзитети попут МИТ-а редовно користе лего коцкице као помагала у настави, када траже од студената да своје идеје изразе кроз материјалне предмете. Једна од основних предности таквог метода јесте развијање способности за решавање проблема коришћењем постојећих средстава. У случају када су вам само коцкице на располагању, мозак вежба да дати проблем решава служећи се искључиво њима, што касније усваја као тактику решавања реалних проблема.

 Поред многобројних индивидуалних добробити, не треба изоставити најважнију ставку, заједничку већини игара - развијање друштвених односа. Од родитеља који подстичу своју децу да се играју коцкицама, до просветних радника који их користе како би својим ученицима боље пренели знање, сви се слажу да се најбољи резултати увек постижу у друштву.

Данас, можда много више него у време када су лего коцкице први пут направљене, потреба за играма у којима се гради, а не уништава и у којима се успех не постиже такмичењем, већ сарадњом - постаје све очигледнија.