Хеви метал богови запалили Арену

Ветерани хард рока и хеви метала „Вајтснејк" (Whitesnake) и „Џудас прист" (Judas Priest), који су на заједничкој светској турнеји, свирали су синоћ у Београдској арени пред око 12.000 људи.

Британски „Вајтснејк", предвођен певачем Дејвидом Кавердејлом, промовише нови албум Forevermore а „Џудас прист", једна од најважнијих хеви метал група свих времена, опрашта се од концертног деловања, тврдећи да јој је ово последња турнеја.

После уводних наступа група „Атлантида" и „Мејлхукерс" (Malehookers), на сцену су у 21.20, тачно по „реду вожње", изашли чланови „Вајтснејка" и уследило је 70 минута веома бучне свирке, која је у првих неколико песама патила од неизбалансиране звучне слике, бубањ и нарочито бас једва су се чули од гитарске грмљавине.

Ови тешки рокери свирали су одлично и уиграно, са Кавердејлом у солидној певачкој форми, ослањајући се на свој металнији, амерички период каријере, нагласак је био на песмама са бестселер албума Slide It In и Whitesnake, док је британски блуз период само окрзнут кроз велики хит Fool For Yоur Lovin.

Публика је добро примила песме са новог албума, али најбоља реакција је била на Fool For Yоur Lovin и евергрин хитове Here I Go Again, Is This Love и Still Of The Night, а расположени Кавердејл је на бис отпевао Soldier Of Fortune, песму из времена док је био певач групе „Дип парпл".

Велику пажњу је својом соло тачком привукао бубњар Брајан Тичи, доскорашњи члан пратећег бенда Билија Ајдола, приредивши праву мајсторију на бонгосима и чинелама.

Потом су на бину изашли „Џудас прист", скоро на време неколико минута после 23, и свирали више од два сата, а за разлику од „Вајтснејка" имали су одличан звук, при чему су барем на почетку били тиши од својих претходника.

У односу на сведену сценографију „Вајтснејка", логоа бенда на застору изнад бине, „Џудас прист" је приредио визуелни спектакл са ласерима, пиротехником, казанима из којих избија црвена и зелена пара и вожњом певача Роба Халфорда на мотору током песме Hell Bent For Leather.

Халфорд је показао да га високи регистри и препознатљиви врисак и даље одлично служе, а бенд је свирао беспрекорно, иако га је пре само неколико месеци напустио један од чланова оснивача, гитариста К. К. Даунинг, чији је стил надахнуо многе метал музичаре.

Иако је турнеја најављена као опроштајна, гитариста бенда „Џудас прист" Глен Типтон каже да још није дошао крај.

„Снимаћемо албуме и наступаћемо али нећемо више обилазити планету. Одузима нам много времена, светска турнеја траје скоро две године, а ми то радимо већ 40 година. Сада се само мало смирујемо," додао је Типтон.

Пуна Арена говори у прилог томе да су оба бенда вредна поштовања, као и о томе да тврђи рок има огромну популарност иако га нема много у медијима, али извесно неразумевање, ипак, постоји.

Хеви метал се посматра као агресивна појава, а заправо је агресивна само та музика.

Типтон сматра да метал заправо има терапеутски утицај.

„Ја овако гледам на то: деца дођу на хеви метал концерт и избаце из себе агресију на неагресиван начин. После се нормално враћају својим обавезама", објаснио је славни гитариста.

Ако су се од Београда овим концертом опростили, урадили су то у великом стилу изазивајући прави транс у публици.