Беч: Летњи фестивал аустријско-српске пијанисткиње Анике Вавић

Фестивал Анике Вавић увек има једну велику општу тему која га води - чежња за слободом, нада, осећај домовине, баладе о људским односима. Ове године је рефрен двострук - с једне стране вера у човека, с друге, ако то не успе, уточиште у свету иза огледала Луиса Керола.

„У ствари је тема време, време које протиче...Мислим да је то у ствари један опти опис и ове сезоне с обзиром на то да су ту колеге које сваке године наступају ту, код мене. Који не одустају ту у овом двористу, да ли це пасти киша или не“, рекла је Аника Вавић, пијанисткиња.

„Колеге“ које се спомињу су Аникини пријатељи, глумци из Бургтеатра, музичари филхармонијских и камерних оркестара, плесачи Балета Државне опере. Класична клавирска музика испресецана је пробраним књижевним текстовима, плесом и глумом. На крају лета, биће то љубавна прича Шопена и Жорж Санда. Сад на почетку лета изводи се „Алиса у земљи чуда“ уз Прокофјева. Како се склапа програм?

„На пример ако је Шилер, онда је ту Бетовен, онда је ту одмах извесна романтика, субјект је у првом плану. Код Алисе у земљи чуда сам опет желела да буде Пркофјев, с тим да сам у овој комбинацији узела његове врло комплексне комаде, ратне сонате које је написао између 39. и 41. године. То је и опис нашег времена“, навела је Аника.

„Простор је велики изазов. Морали смо да будемо јако креативни, размишљали како да поставимо плесне тачке на овој малој природној бини. За кореографе је то врло инвентивни моменат, разумљиво је испричати причу о Алиси, од почетка до краја“, рекао је Ласло Бенедек, Балет државне Опере.

„Да фантазија добије прилику да се изрази, да све оно лепо што човек себи представи или помисли може да се догоди - то данас значи „Алиса у земљи чуда“. Да слобода постоји, и прелази границе, да снага фантазије мења ствари“, рекла је Крис Пихлер, глумица:

„Овог лета је поново мој велики пројекат на каринтисцхе фестивалу у Корукој „Мистеријум Скрјабина“ са модерним плесом и реконструкцијом оригиналних комада са Исидором Данкан уз музику Скрабина, значи исто његов мистеријум; његова идеја је била да се човечанство тиме подигне на вшии ниво.

То је на лето, а од јесени наравно нормални концерти с окестрима и гостовања, и поново Дама с камелијама Џона Нојмајера у Бечкој опери са филхармоничарима и музиком Шопена“, рекла је Аника Вавић, пијанисткиња.