Живот Ленарда Коена испричан кроз песму „Алелуја“

Почиње као добар виц: Средином осамдесетих седели Ленард Коен и Боб Дилан у кафани у Паризу. Током разговора, Дилан пита Коена колико му је било потребно да напише песму Алелуја. Коен каже око седам година, а теби? Дилан одговори, у трептају ока, 15 минута.

Стручњаци сматрају да ниједан није био искрен – Дилан се представљао као геније, а Коену је била потребна готово деценија и 180 различитих стихова, као и 250 верзија сваког стиха да доврши песму. Чак и када је снимљена, није била готова. Могло би се рећи да остаје у форми радне верзије и данас.

Без обзира на све, ова песма остаје јединствена, а редитељи Ден Гелер и Дејна Голдфајн не допуштају да оде тихо у ту добру ноћ. Заснован на књизи Алена Лајта, филм прати порекло песме и улогу коју су Боб Дилан, Џон Кејл и Џеф Бакли играли у њеној историји.

Ту су све секуларне интервенције – од оних које је Коен направио, до оних које су творци Шрека одлучили да су одговарајући за дечји анимирани филм. Има у филму и сасвим довољно детаља за све „Коенологисте“.

Кроз филм се провлачи и Коенов приватан живот и начин на који је успон, пад и нови живот песме утицао на њега. Може се учинити да је превише правити филм о песми, али ово је просто таква песма – епска, чаробна, трансу налик, химна омотана поп плаштом.

Није ово некакав спектакуларан филм који ће нам открити нове детаље Коеновог живота, али он на то ни не претендује. Свакако, прича о песми Алелуја служи као метафора његовог живота.

Оно што је највећа вредност филма је да нам чини лаким да замислимо будућност у којој ће неки роботи певати ову песму неке далеке 2156. године, без обзира на то шта ће остати од ове наше планете.