Како је треп музика освојила хип-хоп сцену и како утиче на младе

Звук врхунског квалитета до којег се захваљујући приступачној технологији долази лако, јединствен ритам и бит, то је оно што је треп лансирало на сам врх лествице музичких жанрова.

На платформама попут Јутјуба нижу се милионски прегледи, а подаци и наступи трепера указују на то да је највернија публика тог правца омладина. О утицају трепа и специфичног животног стила о којем се често пева, млади имају различита мишљења.

Од настанка до данас, треп је прешао пут од андерграунда до мејнстрима.

Музички критичар Драган Амброзић објашњава да је треп подврста хип-хопа која је настала у јужњачким деловима САД и донела један нови укус и нову уличну освешћеност која се раширила светом од деведесетих година.

„Од оригиналног хип-хопа није тако пуно остало. Са те стране посматрано треп је одиграо ту врсту улоге комерцијализације хип-хоп културе, а опет с друге стране овде код нас као и у свету имаш различите извођаче, неки су остали ближе некој аутентичности, други су запловили у воде мејнстрим популарне музике“, наводи Амброзић.

Већу популарност трепа испратило је и све веће интересовање брендова за промовисање кроз тај музички правац, у свету али и код нас.

Због тога су студенти социологије на Филозофском факултету Павле Јовановић и Павле Кањевац одлучили да испитају везу између трепа и конзумеристичких навика младих у српском друштву.

„У српском друштву се тај тренд јавио негде од 2010. године наовамо када до тада традиционални хип-хоп и реп извођачи крећу да праве треп музику по узору на те америчке извођаче“, каже апсолвент социологије Павле Кањевац.

Према његовим речима, тематика која се појављује кроз треп музику заправо су брендови који се рекламирају помоћу те музике и видео-спотова а такође гардероба и аксесоари који се јављају заправо постају део једног статусног симбола.

Комерцијализација поп музике 

Аутори истраживања кажу да су млади осетљивији на различите утицаје јер још нису довољно формирани као личности.

„Сви су они свесни те поруке и врло често је окарактеришу као негативну односно тај материјалистички и хедонистички приступ који се провлачи кроз треп музику заправо јесте окарактерисан као негативан у већини омладине, међутим у неким хипотетичким ситуацијама скоро сваки испитаник је рекао да би у некој хипотетичкој ситуацији желео да има неке одређене брендове и производе који се рекламирају путем те музике“, истиче Кањевац.

Рекламирање се примећује у различитим областима популарне културе. Иако је у трепу често присутно, мора се узети с резервом јер многи уметници уместо рекламе спомињањем брендова упућују оштру критику потрошачком друштву.

„Постоји једна синергија између брендова и комерцијализације популарне музике у свим жанровима не само у хип-хопу с те стране посматрано треп је можда само убрзао ту причу сједињавања тржишта заједно са популарном музиком", наводи Кањевац.

Велика популарност трепа огледало је друштвених околности, јер је као и друге уметности музика само један од одраза друштва. Стога одговорност није само на уметницима који дају своје виђење стварности, већ и на публици која се наспрам те слике опредељује.