Кристијан Азировић, још један доказ да је Бојник расадник врхунских трубача

Труба тражи душу, ако је немаш ноте не помажу, говорио је чувени Фејат Сејдић. У души и срцу, записана у генима Азировића, љубав према труби ствара чуда, каже најбољи српски трубач поносно држећи у рукама највредније признање овогодишње Гуче.

„Ми за тај дан живимо, за Гучу живимо ми трубачи. Првенствено тамо не иду свакакви трубачи, тамо само мајстори трубе иду, а ја сам један од њих“, с поносом наводи Кристијан Азировић, прва трубе Гуче 2021.

Награде се нижу од 2008. године. Уз прву трубу ове године и признање за најбоље одсвирано коло,  2013, па 2021. године. Још једна оваква статуа тридесетогодишњег Кристијана дели од мајсторског писма.

„Значи, како да не. Постајеш мајстор трубе. Онда више и не мораш да се такмичиш. Ми значи, имамо две, још једна нам фали. Следеће године, ако Бог да. Па, ако Бог да, спремаћемо се, па ће да видимо“, одлучан је Кристијан.

Од оца на сина вековима гранајући породично музичко стабло, труба је стигла до најмлађих Азировића. У осмој години за Алена она више није играчка. Уз оца, деду, стрица, већ је део оркестра који не крије радост постигнутим успехом.

„Од тих 170 људи мој брат Кристијан Азировић је прва труба, то јест најбољи трубач. То је стварно феноменалан успех и ми смо презадовољни“, тврди Кристијанов брат Данијел.

Српски краљ трубе расејао је најквалитетније трубачко семе у родном Бојнику, поносном што је прва труба коју је Елвис Бајрамовић пре две године донео са 59. Сабора трубача у Гучи,  овде и остала.

„То све говори да општина Бојник стварно има изузетне и добре оркестре. Раније је добијао и Срђан Азировић. Тако да награда је дошла на право место, у право време“, сматра Небојша Ненадовић, председник општине Бојник.

Труба је живот, кажу сложни Азировићи, и зато са радошћу свирају будећи сваки дамар. До нових успеха и првих Дана трубе Фејату у част наредног лета.