Влатко Стефановски за РТС: Више сам веровао музици него речима

Београдски џез фестивал и цела сезона се одиграва под специфичним условима. И сваки концерт је велики догађај. Са друге стране наша публика увек са нестрпљењем очекује ваше наступе. Шта за вас значи у овом тренутку излазак на београдску сцену?

– Не само на београдску, излазак на било коју сцену је сада привилегија и празник. Јер нема уопште тих дешавања културноуметничких. Извођачи су остали без посла. Али ево, заједно с Матијом Дедићем, то је једна врста премијере, једно ново искуство, једна нова авантура у коју улазим музички.

Чини се да у вашој биографији велико место заузимају баш такви музички дијалози.

– Нажалост у последње време смо сведоци, има пуно непотребних речи, непотребних разговора, да не помињем говор мржње који је онако бруталан и који је увредљив. Тако да ја сам стално више веровао музици него речима. Јер музика некако директније дотакне срце нечије.

У срцу џеза налази се ипровизација, а ви импровизацију користите свакодневно као део вашег речника, а опет не истичете да сте сте џез музичар. Да ли је уопште потребно даделимо музику на жанрове?

– Џез подразумева одређено теоретско знање и поткованост. Нисам никада говорио да сам џез музичар. Себе сам називао рок музичарем, рок гитаристом, да бих се заштитио, да би се одбранио. Иначе импровизација је мој свакодневни речник, као што сте рекли, Ја тако компонујем.

Ваш најновији албум који је недавно објављен настао је у време пандемије, па није ли пандемија донела и нешто добро за музичаре? 

– Радио сам десетак месеци од јануара до октобра, и снимио албум који сам назвао "Taftalidze Shuffle", који је посвећен мом насељу, или некој мојој рутини по том насељу. И ономе кад су људи свирали уживо, кад није било компјутера и тих играчака, него кад се гитара укључивала у појачало. Тад се свирало са радошћу.