Екс-Ју музика нема рок трајања

Све је почело на Малом Калемегдану са Милетом Лојпуром и Бранком Марушићем. Најслушаније песме неколико деценија уназад, чини се остале су такве и у будућности. Стихови југословенског рока данас су култни, а такви су и за данашње младе.

„Време показује које песме су преживеле, а које су нестале. Ми говоримо о тим седамдесетим и осамдесетим годинама када је рокенрол баш био млад и када су многе теме биле неоткривене. Данашњим клинцима је јако тешко, када је толико тога отпевано и снимљено, јако је тешко бити оригиналан", сматра музички критичар Петар Јањатовић.

За песме тог времена кажу да су као мозаик, осим љубавних тема, певало се о политици и друштвеним збивањима.

„Довољно је да кажем Џони Штулић. Он је као Дневник. Он погледа Дневник и напише три песме. Сада је много важнији дух времена и не верујем да клинци који слушају Џонија Штулића или 'Екатарину' имају баш представу о чему се ту ради“, додаје Јањатовић.

Музичка сцена Београда, Загреба и Љубљане сада је записана и у зборнику о југословенској музици.

„Та музика је жива и део је наше културе. У време када је Југославија постојала, док је та идеја била жива, чини ми се да су њени домети били много шири него што су домети сваке од појединачних држава и култура на овим просторима“, наводи музиколог др Немања Совтић.

Без интернета, брзих вести и помпезних реклама на концерте „Бијелог дугмета“, „Азре“ или „Рибље чорбе“ долазиле су десетине хиљада људи. Годинама касније показује се, да њихова музика нема рок трајања.