Миле Кекин: Оно што данас имамо, сутра може бити другачије

Емотивни текст и музику писао је Миле Kекин, а технички врло изазован пројекат на даљину, са бројним гостима у песми, завршио је генијални продуцент Денис Мујаџић Деникен. Због ситуације у којој се до сада нико од нас није никад нашао, Миле је пред себе поставио највећи изазов до сада - снимити и видео за ову песму на даљину.

Све је почело у недељу, у 6.24 ујутро. Људе из сна буди снажан земљотрес какав се не памти у главном граду Хрватске. Престрављени искачу из кревета, не знају шта се догађа. Напољу је пандемија епокалиптичних размера, власти апелују да остану код куће, земљотрес их тера из кућа.

Центар Загреба, у којем живи Миле, највише је страдао, а Миле Kекин објашњава како је он то доживео:

„Још у пиџами чекамо. У ауту жена, клинци и ја. Немам појма шта чекамо. Можда да режисер викне да је сцена снимљена. На радију говоре да не идемо напоље због короне, али да изађемо из кућа због земљотреса. Суседној згради се урушио кров. Срећом, нико није страдао. Kомшије стоје збуњени и промрзли на хладноћи, пада ситни снег. Жена ми каже да кренем било куда, само да кренем. Возимо надреални слалом смрсканом Илицом. Kривудајући међу рушевинама питам се шта је следеће након пандемије и земљотреса. Хоће ли се иза Медведнице појавити Годзила да нас све разбаца к'о лего коцкице?

Ноћ пре написао сам песму о овој неукусној шали од времена у којем живимо. Тад ме морила само корона. Рефрен ми не излази из главе.

Враћамо се у напукли стан. Пред женом глумим статичара у стилу: ‘Мацо, није то ништа што се не може закрпити’, али ме предобро познаје. Зовем пријатеље Барбару и Јурицу Тот, који нам нуде своју празну кућицу на селу за кориштење, док не видимо какво је стварно стање са статиком зграде. Наврат нанос трпамо прње у гепек и крећемо.

Тамо на селу се бацам на довршавање те нове песме. Гитара ми није стала у ауто, али сам срећом понео лаптоп и микрофон па снимам по први пут самог себе. Урлам толико гласно да клинци имају проблема пратити наставу на трећем.

Фали ми нешто. Не! Фали ми неко. Фале ми људи. Фали ми пуно гласова да ме увере да је тај рефрен истинит.

Зовем све које знам да ми сниме тај рефрен мобилним телефонима, старог другара Голуба из "Гоблина", комшију Шемсу 69 из "Бркова", Еду Маајку, зовем Сашу из "ТБФ-а", Дубиозу, Шарана из Штука, Амиру Медуњанин коју не познајем, али ми се чини скроз ОК, зовем Гибонија, научника Игора Рудана чији сам велики фан, зовем Шпрајца, Сокија из Елвиса Џексона, Рамба Амадеуса, Иванку Мазуркијевић и Мрлета из Лета 3, Реми, Војка В и наравно зовем и моје момке из Пива и сви, ама баш сви до једног, пристају да ми понове једино што сад желимо чути - да ће и ово једном проћи!”

Песму Ово ће проћи слушајте и дигитално:
Линк https://blackl.ink/141569461

Да ли је било тешко да одаберете "онлајн пријатеље"?

Не, јер нисам користио никакву логику. Kренуо сам од оних који су ми ближи а онда сам се као вирус почео ширит по сусједним државама. Све док на крају нисам схватио да имам скоро колега и пријатеља а да ми пјесма траје само три минуте. Онда сам престао звати. Нитко ме није одбио што је додатно закомплицирало ситуацију.

Kолико су људи данас кратке памети и зашто брзо заборављају оно што је некада било од кључне важности?

У људској је природи а и важно за психичко здравље да заборављаш и да се прилагођаваш. Није то нужно ништа лоше. Значи ако су добра времена онда ти је то вријеме нормално, не схваћаш то као привилегиј исто као што не схваћаш топлу воду, вај-фај и канализацију као привилегиј. Ипак, надам се да, кад ово прође, научимо да више вриједи један добар доктор од цијеле ногометне момчади па да бих према томе требало и плаћати и улагати више у болнице а не у стадионе.

Шта мислите да ће се променити након што се изборимо са изазовима данашњице?

Прво ће се промјенити животни стандард. Нагоре. Радна снага ће знатно појефтинити. А конзумација алкохола порасти. Мислим да ће људи бит жељнији забаве и културе него икад прије. Планета ће се мало опоравити од нас хомо сапиенса. Порасти ће цијена квадрата на селу. Самодостатност ће бити тражена роба.

Kако успевате да пребродите ове дане?

Рад од куће, трчање по природи и хладно пиво прије спавање ми помажу да не изгубим баланс.