Амирин тросатни севдах испунио душе у Центру „Сава“

Певачица раскошног гласа напунила је по пети пут престижну дворану, у коју се вратила после годину и седам месеци, и изазвала таласе овација.

Снажне аплаузе добили су и њени стари сарадници – пијаниста Бојан Зулфикарпашић, гитариста Анте Гело и контрабасиста Звонимир Шестак, а концерт је учинио специфичним женски гудачки, једанаесточлани  оркестар „Вортекс стрингс“, с којим је Амира први пут наступила.

Још једно путешествије уз музику народа са ових простора почело је темом У ђул башти, а помало изненађена публика одушевљено је поздравила Амиру у, за њу атипичној, белој хаљини.

Уз Мој дилбере Медуњанин је нагласила да је, од две верзије текста, одабрала „оригинални, онај који јој се свиђа“.

Разгалили су се посетиоци уз Снијег паде на бехар воће, а Елено керко, Амира је певала са публиком, пришавши јој на корак.

Бину је убрзо препустила једином госту, глумици Весни Станковић, уз шармантно подсећање како су се њих две упознале у Жикиној шареници. За сјајну интерпретацију влашког мелоса гошћа је награђена дугим аплаузом.

На „загребачку севдалинку“, како Амира воли да назове Штулићеву Ако знаш било што, сјајно се надовезала Чолићева Твоје очи, аутора Момчила Бајагића и Мише Алексића, коју је Амира први пут извела 2016, на концерту Даме певају Бајагу.

Ерупција одушевљења настала је с првим тактовима песме Пјеват' ћемо шта нам срце зна, што је потврдило да је дивна тема из пера Дамира Имамовића дефинитивно стала уз бок деценијама старим и добро знаним севдалинкама.

Од када је Амира уврстила у репертоар традиционал Што те нема, многима најпре знан по верзији Јадранке Стојаковић, ти тренуци представљају емотивни врхунац концерта, па је тако било и у петак.

Сета је двораном пловила и уз Душо моја, Кемала Монтена, затим и уз први пут изведену Од друга до друга, један од бисера Миладина Шобића.

Спонтане излете, ван предвиђеног програма, певачица је правила фрагментима Станице Подлугови, Шушка се, шушка, Подмосковских вечери, Има нека тајна веза, притом убедивши Гела да засвира Крени према мени, што је била јединствена прилика да се хит „Партибрејкерса“ чује у акустичној верзији.

Заталасала се дворана у финишу уз Запевала сојка тица и Ајде Јано, а онда се бис, започет Жутим дуњама, претворио у спонтани џем-сешн, потпуно у духу Амирине констатације да не воли протокол.

Тек после два часа и 50 минута, светла су се упалила и усхићена публика је кренула кућама.