Празник за чланове групе „У шкрипцу“ – промовисана нова компилација песама

На промоцији компилације која доноси 20 песама из скоро свих делова каријере састава „У шкрипцу“, као што су Јужно воће, Као у боји, Будимо заједно, Изгледа да ми смо сами и Сиђи до реке, били су се главни аутор и клавијатуриста Зоран Вуловић Вуле, гитариста Александар Васиљевић Васа, гитариста и басиста Александар Лукић Лука, бубњар Милош Обреновић, басиста Дејан Шкопеља Шкопи, као и бубњар Ратко Љубичић. 

„Ово је за нас велики празник, празник музике и љубави. Ово је дан када сви треба да се сетимо нашег пријатеља Милана Делчића Делче (1960-2011) који је са нама сваки дан, чији глас остаје у нашим срцима“, истакао је Вуловић на промоцији, пред бројним новинарима, музичким посленицима, обожаватељима и пријатељима.

Група „У шкрипцу“ настала је 1980. године, пошто је неколико београдских младића окупљених око представе Не верујте онима који кажу да овај комад нема јединство радње, подсетио је Вуловић, схватило да је њихова „судбина музика, а не позориште“ и додао да је Делчин стан од њега био удаљен свега 100 метара.

„Делча и Васа су ишли у исту гимназију. Милош и ја у исти разред. Лука је био велика звезда, а Шкопи се појавио касније... Кренули смо у авантуру која се звала У шкрипцу, која није трајала дуго (1980-1992), али која је била стварно посебна за нас. У то време се није било тешко бавити музиком. Најлепше девојке су биле око музике, најзанимљивији младићи су били у музици, најпаметнији су били око музике. Била је фора и част бавити се музиком“, рекао је Вуловић.

Влада Дивљан као инспирација 

У име чланова бенда, Вуловић се захвалио низу људи међу којима су писац Владислав Бајац код кога су чланови бенда „седели и слушали музику“, и некадашњи уредник загребачког „Југотона“ Синиша Шкарица, који је знао да препозна квалитет групе „У шкрипцу“, рок публициста Петар Јањатовић, са којим је бенд имао доста авантура, и новинар Драган Кремер који је први споменуо име групе „У шкрипцу“ у тексту „Школа је готова“.

„Хвала Влади Дивљану (1958-2015) који нам је први рекао да има смисла бавити се музиком и да има наде за нас, Бојану Хрељцу (1948-2018) који нам је помогао јер смо први албум снимили преко везе. Хвала Саши Хабићу и Ђорђу Петровићу који су нас научили да свирамо и без којих не би били оно што јесмо. Могу да будем мало нескроман, то су најбољи снимци које су урадили. И данас 'У шкрипцу' звучи врло озбиљно. Хвала Саши Драгићу нашем првом и једином менаджеру... али пре свега хвала Милану Делчићу, јер без тог гласа то не би било то“, нагласио је Вуловић.

Обреновић се посебно захвалио публицисти Моми Рајину који је за бенд „радио божанствене омоте плоча, а разговори са њим су били увек плодоносни, јер је уводио 'Шкрипац' у свет модерне уметности и његов утицај на бенд је заиста био велики“.

Рајин је подсетио да је почетком осамдесетих нови талас био моћна музичка ерупција која је ипак „оставила довољно простора у средини за оне који су се бавили емотивним садржајима, а то су управо радили 'У шкрипцу' од почетка“.

„Албум О, је! (1983) је био за нас назнака да можемо штошта да кажемо на тему новог романтизма. Усудићу се да кажем, без да претерујем, да стоји раме уз раме са кључним албумима тог жанра у свету, као што је Авалон, Roxy Music и Nеw Gold Drеаm, Simple Minds, оценио је Рајин.