У београдски летњи клуб „Барутана“, стижу гости из Лондона и Њујорка

Домаћу подршку утицајном двојцу из Лондона пружиће "Feloneezy" и екипа ХидденБг ди-џејева. Вече у суботу 29. јуна, посвећено је техно-хаус звуку и популарном серијалу „Хепи пипл, сириус фан“, у оквиру којег ће наступити специјални гост, Еди Ивл Ричардс. Њему ће се придружити и Адам Колинс, продуцент и ди-џеј из Њујорка, као и представници једне од пионирских домаћих ди-џеј организација "Happy People", Лале, Петар Цветковић и Марко Вуковић у специјалном троструком back2back сету и Лукави.

„Маунт Кимби“ су музичари чији долазак у Београд чека читава једна генерација. На сцени су се појавили 2008. године, у току експанзије дуб-степа. Од анонимних музичара до трендсетера тог музичког жанра, пробили су се за свега пола године. Њихова прва издања Maybes и Sketch on Glass из 2009. године, са жестоким гитарским рифом и фрагментираним вокалима променили су тадашња правила даб-степа, и издвојили се од свега што се у том тренутку нудило у музичком свету, док су са првим албумом Crooks & Lovers доспели међу сам врх електронске музике и устоличили се као пионири новог правца.

Уследили су албуми Cold Spring Fault Less Youth и Love What Survives, као и серија успешних сарадњи са "The xx", Џејмсом Блејком, Кинг Крулом, Мичачуом и ремикси за "The xx", "Foals", "The Big Pink", "Kelis" и Андреја Триана. Њихов последњи албум Love What Survives уврштен је међу најбоља издања 2017. године, а са њега се посебно издвојила песма Blue Train Lines, за коју је вокале урадио Кинг Крул.

„Маунт Кимби“ су одиграли значајну улогу у креирању нове форме у електронској музици. Њихов утицај протеже се далеко изван тог правца. Познати су по уникатном мешању жанрова, а у специјалном ди-џеј сету демонстрираће богатство њиховог јединственог звука, који нуди брз поглед у различите музичке утицаје и авангардни укус овог састава, кроз разноврсне форме електронске музике, константно експериментишући са атмосферичним клупским нумерама.

Еди Ивл Ричардс важи за зачетника лондонске електронске сцене, заједно са Тери Френсисом, будући да су заједно радили у музичкој продавници "Swag records". Еди је у то време постао кључна фигура новог музичког правца и културног покрета који је експлодирао широм света. Колико је значајна фигура на британској, а потом и на светској хаус и техно-хаус сцени најбоље говори чињеница да је од средине осамдесетих па до данас укључен у сваку књигу, документарац или филм о електронској музици, клабингу и рејвовима.

Своју ди-џеј каријеру започео је наступајући са пријатељем по локалним пабовима. Убрзо је постао стални ди-џеј у клубу "Cameden Palace" у Лондону, који је у то време био најсавременији британски клуб урађен по угледу на Њујоршки „Студио 54“. Већ од 1988. године Еди Ивл Ричардс је наступао у „Хевен клубу“ у Лондону и у чувеној „Хацијенди“ у Манчестеру, а такође је био стални учесник легендарних "Clink Street" журки и хедлајнер легендарних британских забава под називом "Sunrise".

Када се упустио у продуцирање музике, његов класик Acidman из 1988. године, доспео је на британску листу Топ 20. Уследили су једнако успешни ремикси за "Ralphi Rosario", "Orbital" и "The Shamen". Еди је светску славу стекао захваљујући свом беспрекорном миксу дип-бас техна са соул хаусом, и то је формат који је неговао током читаве каријере, те је с правом назван пиониром техно-хауса.