Емотивно вече са Амиром Медуњанин у пуном Центру „Сава“

„Балканска Били Холидеј“ се са публиком у београдској дворани поново сусрела после само годину дана, али је, очигледно, прошлогодишњи концерт толико јак утисак оставио на посетиоце, да су је се врло брзо поприлично ужелели.

Сарајку Амиру, великог емотивца, дубоко је потресла трагична несрећа у којој је изгубљено седам живота у паду хеликоптера у петак увече у Београду.

„Ја не знам како ћемо певати. Да је могло да се одложи, одложили бисмо, али није“, рекла је Амира. На ивици плача, замолила је публику за минут ћутања за пострадале.

Тек тада је све могло да крене предвиђеним током, а „севдах шетњу“ по Балкану певачица моћног гласа је почела уз Елено, керко. Остала је у Македонији уз Ајде да ли знаеш, паметиш Милице и онда, сасвим у свом стилу, реметећи предвиђену концепцију, представила бенд.

За клавиром је био Бојан Зулфикарпашић, гитаре су свирали Бошко Јовић и Анте Гело, а контрабас Ненад Василић. Ту су и појачања из Турске – за канун са, како рече Амира, 76 жица, био је задужен Хакан Гунгор, а за оуд Јурдал Тоцкан.

Ох ти момче, Охригјанче била још једна македонска, а крстарење традицијом овдашњих народа наставило се уз Из бању иде шејтан девојче, Прошета се Јовка Кумановка, Сејдефу мајка буђаше. У свакој је песми лепота Амириног вокала долазила до пуног изражаја, али ништа мање нису биле запажене ни инструменталне бравуре. Све то заједно мамило је овације и салве аплауза, без изузетка, после сваке песме.

Амира је, наравно, и овај концерт зачинила софистицираним смислом за причу која својим шармом „разблажи тугу“. Осваја гласом, песмом, али и спонтаношћу, непосредношћу. Поигра се и са жељама које тог момента стигну из публике, па отпева бар део песме, акапела. Ту су, међутим, и спремљена сјајна изненађења попут гостовања Боре Дугића. Певачица и маестро на фрули су, уз узвике одушевљења, дуг аплауз добили пошто су извели Зајди, зајди, а Бора је још мало остао на сцени и мајсторство поделио са Зулфикарпашићем.

Сви су почели да поцупкују кад се отишло мало до Хрватске уз Чула јесам да се драги жени, а после Маријо, дели бела кумријо публику је импресионирао емотивни врхунац вечери. Медуњанинова је, само са Гелом, извела евергрин недавно преминулог Кемала Монтена Душо моја. „Вечан ће да буде“, рекла је Амира, не поменувши му име.

Мој дилбере је била, како је рекла, једна од жеља са Фејсбука, а онда су се нанизале још неке песме које су издржале све тестове времена – Има дана, Снијег паде на бехар воће. Званичан део завршио се уз Телал виче, али је одушевљена публика почела да дозива Амиру на бис док још она, малетене, није ни сишла са сцене.

Вратила се на бину, за почетак, само са Бојаном и по ко зна који пут свака пора посетиоцима се најежила уз Кафу ми, драга, испеци. Прешла је, затим, на вино, и то оно лоше, из пера Арсена Дедића, и уз то подсетила да је управо то било и њено девојачко презиме. За више него убедљив крај – од многих толико жељена и чекана Што те нема.

Амира Медуњанин је, најављујући овај концерт, истицала да је прошли пут остала дужна за неке песме које није отпевала. И сада је слична ситуација – многи су, излазећи из сале, уз импресивне утиске зажалили што није отпевала и Ајде, Јано и Емину. То ће, међутим, сасвим сигурно представљати мотив за ново дружење наредне године и за дефинитивно устоличење традиције која пуни срца.