Сећање на Лудвика и Хану Хиршфелд уз нову слику Славка Крунића

Хана и Лудвик Хиршфелд били су пољски лекари који су задужили српски народ стога што су у току Првог светског рата дошли у ратом и епидемијом захваћену Србију, тачније у Ваљево, како би помогли у лечењу, не само српских војника, већ и цивилног становништва. Хана и Лудвик били су истакнути научници, изузетни лекари и велики пријатељи српског народа.

У оквиру разговора под називом „Сусрет с Ханом и Лудвиком Хиршфелдом“ говорили су Његова екселенција, амбасадор Републике Пољске Рафаел Перл, доктор Зоран Вацић из Српског лекарског друштва, проф. др Сања Домазет и сликар Славко Крунић.

Хана и Лудвик Хиршфелд рођени су пре тачно 140 година. Обоје су завршили медицину која је у правом смислу речи постала њихов животни позив.

Др Лудвик је по окончању студија радио као асистент чувеног професора Емила фон Дунгерна у Хајделбергу, са којим је дошао до интересантних открића у вези са наслеђивањем крвних група. Млади научник је увео модеран начин означавања крвних група, такозвани АБ0 систем. Своје академско усавршавање је наставио на Катедри за хигијену Универзитета у Цириху одакле је као лекар-добровољац 1915. године дошао у Србију.

Лудвику се убрзо придружила супруга, такође докторка, Хана Хиршфелд. Брачни пар Хиршфелд је по сопственој жељи боравио у Ваљеву, тадашњем средишту епидемије тифуса, „главном граду српске долине смрти” и чинио све што је у њиховој моћи да ову страшну пошаст сузбије.

Схватајући значај сваког медицинара у тим тешким временима, Хиршфелдови су донели још једну натчовечју одлуку – да прате српску војску и са њом се повуку преко Албаније. Током боравка у Солуну др Хиршфелд је из крви једног војника изоловао дотад непознати сој паратифуса (чији изазивач данас носи назив Салмонелла хирсзфелди) и прозивео вакцину којом је спасао хиљаде војника.

Као пример војницима, вакцину је први примио војвода Живојин Мишић. Подједнако важна за спашавање живота била је трансфузија крви примењивана у широким размерама коју је организовао доктор Хиршфелд, иако је почетком двадесетог века још увек представљала изузетно иновативну методу.

За своје заслуге током Великог рата др Хиршфелд је више пута одликован, био је носилац Ордена Белог орла, а одлуком краља Петра постао је пуноправни грађанин Краљевине Југославије. Након завршетка рата Хиршфелдови су се вратили у Пољску, али то није био крај њихових контаката са нашом земљом.

За време Другог светског рата Хана и Лудвик су завршили у Варшавском гету. Енергичне напоре за њихово ослобођење је пре инвазије на Југославију предводио југословенски амбасадор у Берлину, Иво Андрић. На срећу, брачни пар Хиршфелд је успео да побегне и на тај начин преживео недаће Другог светског рата. Након завршетка рата, др Лудвик се бавио академским радом (основао је Институт за имунологију и експерименталну медицину у Пољској), док је др Хана наставила да ради као педијатар.

Доктор Лудвик Хиршфелед је два пута номинован за Нобелову награду. Због свог доприноса у развоју медицине остаће упамћен као изузетан научник, оснивач новог научног поља – сероантропологије.