Изложба у бечком Музеју примењене уметности о ефемерној архитектури протеста

Иза ове сталожене неоренесансне фасаде крију се често драматична материјална сведочанства. Најновија изложба нема премца. Кураторски тимови из музеја примењене уметности Беча и Франкфурта на Мајни две године су анализирали инжињеријски сетинг културе и некултуре протеста.

Резултат су макете ризика, утопије и опструкције професионално урађене од студената архитектуре. Ратови за улице, шуме и климу у језику минијатура.

„У те две године су се протести глобално не само појачали, већ променили у карактеру. Поднаслов изложбе уважава нове појавне форме: барикаде, кампове, брзо лепило. Али као феномен протест је сачувао аналогни и архаични карактер. Један плакат је увек плакат подигнут на штапу – старо, свеједно делотворно средство и у дигиталном добу. Кампови такође раде са рудиментарним средствима – три штапа, пластична фолија и простор је освојен“, наглашава Лили Холајн, директорка Музеја.

Србије, и уопште првог суседства нема. Ту је филмски колаж режисера Оливера Харта, ту је оригинални висећи мост из Хамбашке шуме код Келна, где су демонстранти зауставили проширење рудника угља. Тенсегритy и моноподи расту у висину; свака кула подиже трошкове полицијских акција. Доле леже симболи полицијске немоћи, барем у демократијама.

„Протестна архитектура се мора видети у историјском контексту. У 19. веку су превасходна форма биле барикаде. Главни модус данас је протестни камп, главни фокус: простор. Простор се осваја, штити, брани и ствара. Изложба је вредносно неутрална и независна од циљева протеста. Нас не занима шта и зашто, већ како: Које просторне стратегије користе демонстранти да постигну политичке циљеве“, наводи
Себастијан Хакеншмит, кустос изложбе.

Привремена архитектура није нова. Победничке поворке из римског доба. Тропаиони. Барокни тријумфални лукови од дасака и златног праха. Кулисе у првим филмским спектаклима. Кућице божићних сајмова.

На историјску ефемерну архитектуру сада се настављају примерци нове архитектуре протеста и барикада. Разлика није само у изгледу. Старо пролазно је желело да оплемени шперплочу и картон. Ново пролазно да нас врати на шперплочу и картон.