Гага Антонијевић о филму, Србији, Америци и „Сретењу“ – „Холивуд свакога стави на своје место“

Холивуд је фабрика снова, али, као и свака фабрика, има димњаке, ложионице и задња врата. Предраг Гага Антонијевић прошао је кроз сва та места, радио са великим именима и научио оно што, како каже, Холивуд најбоље уме – да свакога на крају стави на његово место. Редитељ Предраг Гага Антонијевић гостовао је у емисији „За столом са Апостолом“.

Антонијевић већ више од три деценије живи и ради на релацији Србија–Калифорнија. На недавно одржаном Националном фестивалу филма и телевизије на Златибору угостио је и Настасију Кински, са којом је пре три деценије сарађивао на филму Спаситељ.

„Управо је 30 година како смо снимали Спаситеља заједно. Ја сам је позвао том приликом да дође на Златибор, да буде део овог нашег фестивала. И она је то прихватила, што ми је јако драго“, рекао је Антонијевић.

Од Мале до Холивуда

Говорећи о одласку у Сједињене Америчке Државе, Антонијевић је рекао да га је водила радозналост. После филма Мала, америчка дистрибутерска кућа „Семјуел Голдвин“ показала је интересовање за то остварење и позвала га у Лос Анђелес.

„Један је живот. Сматрам себе неким планинаром. На Авалу сам се пео, овде, на Златибор сам се пео, али имају и тамо неки филмски Хималаји, зову се Холивуд. Рекох да одем, да кренем, па докле стигнем. Ако посрнем на пола пута, шта ћу, али бар сам пробао“, рекао је Антонијевић.

Управо му је Мала, каже, отворила пут ка Спаситељу. Пре тог пројекта добио је понуду за други филм о рату у Босни, али је сценарио одбио.

„Оливер Стоун, страшни, нуди ми пројекат. Ја не спавам целу ноћ, шетам се и одлучим ујутру да кажем да нећу“, навео је Антонијевић.

Недуго затим добио је сценарио из којег је настао Спаситељ, филм који му је отворио врата за наредне пројекте у Америци.

Главну улогу добио је Денис Квејд, који га је, како се присетио Антонијевић, сам позвао након што је прочитао сценарио.

„Каже: ‘Овде Денис Квејд, је л’ можемо да причамо? Ја сам прочитао сценарио, мени се то свиђа, ја бих то да играм.’ Рекох: ‘Не могу сад да причам, сад сам с пијаце, дај само да одложим’“, испричао је Антонијевић.

„Холивуд лечи его“

Више од три деценије живота и рада у САД описује као искуство које га је променило. Пре одласка већ је имао статус редитеља у Србији, али је у Америци морао да почне готово испочетка.

„Одеш у Америку, не зна те нико. Не можеш да добијеш сто у кафани. Али опет, с друге стране, то је било јако корисно искуство, јер сам онда почео да радим на себи и да лечим себе од тога што се зове его“, рекао је Антонијевић.

У Америци, како каже, није ушао у велики студијски систем, већ је углавном снимао независне филмове. Ипак, неколико његових остварења добило је биоскопску дистрибуцију.

„Нисам суштински никад добацио у студио систем да радим велике филмове за студио. Али сам радио мање филмове. Сад кажем мање, то су ипак и даље пристојни буџети у односу на овде“, навео је.

Америчка нарација у српској серији

По повратку у Србију, Антонијевић је радио на серијама Убице мог оца и Државни службеник. Сматра да су Убице мог оца донеле промену у домаћу телевизијску продукцију.

„Увеле су модернију, агресивнију слику, увеле су једну, да кажем, америчку нарацију – ко је убица, шта се дешава“, рекао је Антонијевић.

Искуство америчког система, заснованог на прецизном планирању времена и трошкова снимања, применио је и у домаћој продукцији.

Говорећи о филму као индустрији, Антонијевић истиче да његов значај превазилази уметност и забаву.

„Филм јесте уметност, али и бизнис. У Америци је пре свега бизнис. Он путује светом и заиста је присутан свуда и на сваком месту. Код Американаца је, уз музику, био један од инструмената меке моћи“, рекао је редитељ.

О политичким ставовима и поделама

Антонијевић је, осврћући се на друштвено-политичка дешавања у Србији, рекао да подржава политику председника Србије Александра Вучића, али и нагласио да политичка опредељења не би требало да одређују професионалну сарадњу.

„Нико ником не треба да узима право да другачије мисли политички и да врши било какве активности политичке као сваки други грађанин који узме себи то за право“, рекао је Антонијевић.

Говорећи о политичким поделама, оценио је да би требало направити разлику између страначких интереса и интереса државе.

„Где престаје твој политички интерес, а где почиње држава и мајка Србија. Кад бисмо се ми око тога могли договорити, овако политички нек се свађају колико хоће“, рекао је Антонијевић.

Сретење, Јаничар и 12 витезова

Антонијевић је потврдио да је завршио рад на филму Сретење, који се бави двема различитим политичким и државотворним концепцијама.

„Не проглашавајући једну или другу опцију бољом или гором, то је само доказ да се може“, рекао је редитељ.

Није одустао ни од Јаничара, а говорио је и о пројекту 12 витезова, заснованом на причи о групи витезова који се договарају да уђу у турски табор и убију султана.

„Ако Бог да, али човек снује, Бог одлучује, видећемо“, рекао је Антонијевић о будућим пројектима.

Дара из Јасеновца и домаћа кинематографија

Осврћући се на реакције на Дару из Јасеновца, Антонијевић је оценио да критике нису биле усмерене само на филм или њега као аутора, већ и на сам избор теме.

„Оспоравали су филм, али није то било само због филма, а тек поготово није због тога што сам га ја радио. Основно је било то да се као тема и не сними“, рекао је Антонијевић.

Према његовом мишљењу, српска кинематографија је током претходне деценије доживела велику експанзију, пре свега захваљујући улагањима телевизија, кабловских оператера и Филмског центра Србије.

Током разговора, Антонијевић није одвајао свој холивудски период од рада у Србији. Напротив, искуство рада у америчкој индустрији користи као објашњење свог размишљања о филму, продукцији и домаћој кинематографији.

„Холивуд свакога на крају стави на своје место“, каже редитељ који више од три деценије живи и ради између Србије и Калифорније.

Разговор са редитељем Гагом Антонијевићем у емисији "За столом са Апостолом" можете погледати у видеу на почетку текста