Како изгледа пад нацизма очима детета – канска премијера новог филм Фатиха Акина

Стваралачка перцепција редитеља Фатиха Акина који је егзотична немачко-турска креативна мешавина оплемењена је имигрантским искуством и интеграцијом различитих националности у немачко друштво.

Након берлинског тријумфа 2004. са филмом Главом кроз зид, овај аутор осваја светске фестивале.

После филма Рез где је приповедао о уништавању јерменске заједнице у Османском цатству у време Првог светског рата, опет се вратио историјској драми, овога пута смештеној на сам крај Другог светског рата, када је дошло до слома нацизма. Како помоћи својој нацистички настројеној мајци када, након Хитлерове смрти, пада у постељу и игнорише плач новорођенчета и одбија да једе? То је кључно питање овога филма.

Амрум се бави односом дечака и његових родитеља нациста. Како сте пришли тој осетљивој теми, а да нисте створили саосећање према њима?

– Емпатија ми није била на списку. Нисам желео да створим емпатију. Ако би до ње дошло, то би била колатерална штета. Али кад имаш тачне, прецизне ликове, кад као публика знамо ко су и како размишљају, мислим да се аутоматски стварају неке везе између публике и протагониста у филму.

То сам тражио. Везе. Можеш их осуђивати, и треба, али веза ми треба без обзира на све. Веза која се рађа из прецизности и најбоље могуће глуме.

Овај филм сте описали као путовање у вашу немачку душу. Шта сте открили о себи и о Немачкој?

– До деведесетих могли сте бити Немац само ако сте немачке крви, ако имате немачку ДНК. То је био једини начин да постанете Немац. И то се променило од деведесетих.

Али шта то значи да се променило? Значи ли то: Променило се, сад сам Немац. Како сам Немац? Колико дубоко? Шта је то 'дубоко'?

И ја у интервјуима кажем да сам Немац, али… Да ли тако и мислим? Онда сам открио нешто што је једном рекао Гете. Тамо где је образовање, тамо је отаџбина. Тамо је дом. А ја сам образован у Немачкој.

Да ли је недавни успон деснице у Немачкој један од разлога што сте снимили овај филм?

– Снимио зато што мој пријатељ то није могао. Али увек сам био свестан да не говори о прошлости него о садашњости. Знам да у Немачкој имамо проблем. Имамо га у целом свету, с екстремном десницом. И не треба да гледамо у политичаре, него у своје породице.

Релативно мало филмова бавило се ефектима изненадног слома идеолошког система на обичне Немце – система који је многима усађиван од рођења. То је тема којој се, на неки начин, мора прићи из угла.  Фатих Акин је пронашао начин да исприча контроверзну, али у исто време и потресну причу о одрастању, смештену на немачко фризијско острво Амрум 1945.