На Искији премијера филма „Мегдан - између воде и ватре” и награда Емиру Кустурици

"Фестивал је настао 2003. године, а ово је први пут да имамо фокус на Србији захваљући вашој продуценткињи Гордани Ристић која нам је открила један јако леп филм Мегдан, између воде и ватре и то је била светска предпремијера. На филму су радили Тодор Чапканов, Алекса Балашевић, глумац Виктор Савић. Филм је добио награду јер је цела екипа сјајна и све се јако допало људима из света филма. А онда као шлаг на торту Емир Кустурица добија награду као жива легенда", рекао је Паскал Вичедомини, диретор Искија Глобал фестивала.

"Србија је имала веома велики део у овом фестивалу, овде је и наш највећи уметник. Италија је врло отворена ка нама, а ми смо одувек заљубљени у све што је италијанско. Воле се наши филмови, наши уметници су искрени, приказују наш менталитет, показују оно што јесте наша оригиналност и то јесте та права порука, а то овде добро пролази.

Јако сам срећна што је са нама наш гранде маестро Емир Кустурица и ја му се овим путем и захваљујем јер се одазвао мом позиву и позиву нашег уметничког директора фестивала Ischia Global Festа", рекла је Гордана Ристић, продуценткиња.

Емир Кустурица, редитељ, писац, музичар једном речију уметник, радује се добијеној награди за животно дело, говори о новом пројекту и на питање: "Шта ми је ово требало", што је и наслов једне од његових књига и где је он у целој причи, рекао је:

- То је једно егзистенцијално питање, а одговор је дат у књизи Смрт је непроверена гласина и ту сам ја отшприлике сумирао мојих првих 50 година живота. Мислим да сам одговоре тражио у свим разлозима који су ме покретали на тражење смисла и читав живот сам на неки начин провео у тражењу смисла у филмовима, у градњи, у музици и у катарзи.

То је можда карактеристично за наше поднебље, та катарза била она позитивна или негативна, она је увек ту и ту је заправо балкански човек постигао своју артикулацију.

Артикулисао сам све те идеје о мом интимном животу како спољном тако и унутрашњем и то је изазвано филмовима и једном ненаданом позиву у Венецију који се наставио фестивалима који су се низали један за другим, на светском кинематографском тржишту , тада у прошлом веку.

Сада су услови промењени значи онако полако кочим ту велику композицију воза који стиже на неку станицу или ако хоћете брода који онако, не баш мирним водама прилази луци а гломазан је, има пуно терета на себи и покушава да пристане и да се веже.

Егзистенцијална тачка око које се везује читаво то плетиво мог живота је врло прецизно.. Спремам нови филм који се зове Инжењер лаке шетње и у њега ћу да унесем Достојевског онолико колико могу и колико ја осећам, а мислим да то није мало када је у питању разумевање сиротиње са којом сам ја практично провео читав живот.

"Не само да познајем српску кинематографију већ је заиста волим. Деведесетих година, можда ће то парадоксално звучати, за мене је најсјајнији представник онога што називамо италијанском комедијом био Емир Кустурица. Ја сам растао уз његове филмове, страшно волим Андерграунд, његов смисао за парадокс, капацитет да зна да насмеје и у најстрашнијој драми.Једном речју, то су сви елементи који су присутни у мом стваралаштву. Био сам фасциниран њиме и он је заиста утицао на моју фантазију и на мој посао", рекао је Едоардо де Анђелис, редитељ.

Емир Кустурица је у Италији изузетно поштован, са новинарима је одржао неформалан састанак где се пријатељски ћаскало.